Džon Golsvordi - Za ljudski stvor sa smislom za lepotu ne postoji vrt kakav on želi, ni “Jabuka, raspevana i zlatna“
Organizam muškarca je rđavo prilagođen životu! Može nečiji život da bude moralan i savestan, ipak se u dubini duše uvek budi nezajažljivost, čežnja i neko osećanje pustoši. Da li je i kod žena tako? Ko bi to mogao reći? Pa ipak, ljudi koji daju maha svojim prohtevima za novinama, za buntovnim čežnjama, za novim pustolovinama, novim opasnostima, novim zadovoljstvima, ti ljudi nesumnjivo pate od onog osećaja koji je suprotan osećaju gladi, oni pate od prezasićenosti. Nema spora - civilizovan čovek je neprilagodljiva životinja!
Rajner Marija Rilke - Ja saznajem svakodnevno, saznajem u bolu kome sam zahvalan: strpljenje je sve!
Čitajte što je mogućno manje estetsko-kritičkih rasprava, - to su ili pristrasna gledišta, okamenjena i obesmislena u svojoj beživotnoj otvrdlosti, ili pak vešte igre rečima, kod kojih danas prevagne jedno a sutra drugo, onom prvom potpuno suprotno shvatanje. Umetnička dela beskrajno su osamljena, i ponajmanje se mogu dosegnuti kritikom. Samo ljubav može da ih dokuči i drži, samo ona može da bude pravedna prema njima.
Emil Zola - Kako živeti kada svakog časa sve puca pod nogama?
... Ah, ja u tome prepoznajem naše današnje mlade ljude, koji su malo zagrizli u nauku, i koji su od toga bolesni, jer nisu mogli da zadovolje stare ideale o apsolutnom, koje su usisali sa mlekom svojih dojkinja. Vi biste hteli da u naukama nađete, jednim udarcem i potpuno, sve istine, dok ih mi jedva otkrivamo, dok će one bez sumnje uvek biti samo večno istraživanje. I onda, vi ih poričete, bacate se ponovo u okrilje vere, koja vas više neće, pa postajete pesimiste... Da, to je bolest kraja ovog veka, vi ste Verteri koji su se vratili.
Seneka - Ti sve činiš radi uživanja, a ja ništa
“Pretvaraš se, kažeš mi, kao da ne razumeš ono što kažem. Ja, ipak, tvrdim da niko ne može prijatno živeti ako u isti mah i pošteno ne živi. Ali to ne može biti slučaj kod nemih životinja, ni kod onih koji svoje dobro odmeravaju prema jelima. Jasno i otvoreno posvedočujem da život koji ja smatram za prijatan nikome ne može pasti u deo bez vrline.“
Žorž Sand - Jednom riječju, ti žališ što si čovjek?
- Eh! Žalim upravo to. Htio bih da se otarasim tog vječitog iskazivanja koje me nervira, da uništim u svom sjećanju pouke i oblike umjetnosti, da nikada ne mislim na umjetnost kada gledam pejzaž, na muziku kada slušam vjetar, na poeziju kada se divim i kada uživam u svemu. Želio bih da čulima uživam u svemu, jer mi taj čovjek koji pjeva izgleda veseliji i zaneseniji od mene.
Jan Vermer - Alegorija vere
Alegorija vere, poznata i kao Alegorija katoličke vere je slika Jana Vermera iz Zlatnog doba holandskog slikarstva, iz oko 1670-1672. godine. Ova slika koju je naručila jezuitska opština smatra se njegovom poslednjom slikom. Ona se značajno razlikuje po stilu i nameni od ostalih Vermerovih slika i spada u njegovu jedinu sliku koja pripada istorijskom slikarstvu u savremenoj hijerarhiji žanrova, iako i dalje ima njegovu tipičnu kompoziciju sa jednom ili dve figure u domaćem enterijeru. Slika se danas nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.