Artnit

ARTNIT
Ponedeljak, 27 Maj 2019 10:36

Pol Delvo - Omaž Žilu Vernu

Belgijski slikar Pol Delvo se često smatra nadrealistom, iako nikada nije zvanično pristupio ovom pokretu. Njegove prve omiljene teme po kojima je postao poznat su železničke stanice, vozovi i obnaženi ženski likovi. Slika Omaž Žilu Vernu koju je naslikao 1971. godine uključuje mnoge njegove teme. Danas se ova slika nalazi u Fondaciji Pol Delvo u Sankt Idesbaldu.

Mašine nikad neće prestati da postoje, i zato je odbojnost koju senzibilni ljudi osećaju prema njima u izvesnom smislu nerealna. O tom stavu može mnogo da se raspravlja. Mašina mora da bude prihvaćena, ali je bolje da je prihvatimo kao što se uzima lek, tj. nerado i podozrivo. Kao i lek, mašina je korisna, opasna i stvara naviku. Što ga češće uzima, čovek više zavisi od njega. Dovoljno je samo pogledati oko sebe pa shvatiti s kakvom jezivom brzinom nas mašina potčinjava.

Petak, 24 Maj 2019 11:33

Orao i lisica

Basnu Orao i lisica napisao je antički grčki pisac Ezop. Prvi deo basne je pripovedački, a drugi deo je moralna pouka koja se sastoji samo od jedne rečenice i naglašava da će svakoga ko pogazi prijateljstvo snaći kazna. Dositej Obradović je preveo ovu basnu i napisao naravoučenije u kome takođe naglašava značaj prijateljstva, ali i opreznosti pri izboru prijatelja.

Slikarska tehnika poentilizam je nastala u Francuskoj u drugoj polovini XX veka. Njen naziv potiče od francuske reči point što znači tačka. Ustanovila ga je umetnička kritika kasnih 1880-ih godina kako bi ismejala radove Žorža Sera i Pola Sinjaka. Poznata je i po nazivu divizionizam kako ga je nazivao tvorac ove tehnike Žorž Sera koji je proučavao istraživanja o svetlosti savremenih fizičara kao što su Ežen Ševrel, Herman Ludvig Ferdinand fon Helmholc i Šarl Anri.

Protestantska radna etika ili puritanska radna etika je koncept u teologiji, sociologiji, ekonomiji i istoriji koja naglašava da su naporan rad, disciplina, štedljivost, jednostavno življenje moralne vrline dok su besposlica i zadovoljenje grešni. Ona je naročito u kalvinističkom pogledu, smatrana znakovima izbora pojedinca ili večnog spasenja.

Po mome mišljenju, besposlica nije ništa manja društvena nesreća nego što je to usamljenost. Ništa ne sapinje duh više, ni iz čega se ne može izroditi više ništarija, nagvaždanja, pakosnih prepričavanja, sporečkavanja, zađevica, laži, nego kad su ljudi zatvoreni jedni prema drugima u sobi, i kad nemaju drugog posla do da čavrljaju bez prestanka. Kad su svi zauzeti, govori se samo ako se ima šta reći; ali kad se ne radi ništa, onda se neminovno mora stalno pričati; i eto vam najnezgodnije i najopasnije od svih čamotinja.

Vi ste ovde: Home