Artnit

ARTNIT
Utorak, 29 Oktobar 2019 11:19

Simbolika narandžaste ruže

Narandžasta boja se dobija kombinovanjem crvene i žute boje i spaja blistavu snagu prve i vitalnost druge. Narandžasta ruža viđena je kao most između prijateljstva koje simbolišu žute ruže i ljubavi predstavljene crvenim ružama. Simbol narandžaste ruže je najčešće povezan sa energijom, radošću i pozitivnošću.

Ponedeljak, 28 Oktobar 2019 11:07

Vasilij Kandinski - Psihičko dejstvo boja

Pri višem razvitku, međutim, iz ovog osnovnog dejstva izvire jedno dublje, koje uzrokuje treperenje duše. U ovom slučaju je

2. u pitanju drugi osnovni rezultat posmatranja boje, t.j. njeno psihičko dejstvo. Ovde se javlja psihička moć boje, koja izaziva duševno treperenje. A prva, osnovna duševna moć jeste sada put kojim boja dolazi do duše.

Nedelja, 27 Oktobar 2019 11:07

Vasilij Kandinski - Plava planina

Na slici Plava planina iz 1908-1909. godine primetan je očigledan uticaj fovista na paletu boja Vasilija Kandinskog kroz izobličenje boja i njihovo udaljavanje od prirodnog sveta. Od ove figurativne i vrlo simboličke slike Kandinski je napredovao dalje ka čistoj apstrakciji. Slika se danas nalazi u muzeju Solomon R. Gugenhajm u Njujorku.

Ždrelo ili Gornjak. Ovaj manastir leži na jednom vozvišenom mestu, pak ot severne i zapadne strane teče reka Mlava, a ot vostočne i južne strane opet kamene stene sa šumama obastiru ovaj manastir, koji je mnogokratno ot Turčina bio paljen, rušen i haran. Pri uhodu manastira ot vostočne strane jest jedan veliki, ravni prostor izmeždu reke Mlave i manastirskog groblja, na kojim narod, kada u hram Božji dođe obderžavase.

Petak, 25 Oktobar 2019 10:14

Ptice pevačice - vrapčarke

Ptice pevačice ili vrapčarke (Passeriformes) je red ptica letačica koje u donjem delu grkljana imaju razvijen glasni organ sirinks. Osim po pevanju, neke vrste su poznate po svojoj sposobnosti mimikrije, i mogu da kopiraju zvuke insekata, žabe i mehaničke zvuke. Ovaj red obuhvata preko polovine svih vrsta ptica (preko 5000). Rasprostranjene su na svim kontinentima osim na Antarktiku.

Četvrtak, 24 Oktobar 2019 09:53

Mit - nojevi zabijaju glavu u pesak

Mit da nojevi zabijaju glave u pesak kada su ugroženi ili se plaše potiče iz antičkog Rima. Naučnik i filozof Plinije Stariji je napisao da noj zakopava glavu u pesak, jer mu to pomaže da se oseća sigurno. Ali, iako ponekad tako izgleda, nojevi uopšte ne zabijaju glavu u pesak. Kada im preti opasnost, nojevi se ponekad skljokaju na zemlju i prave se mrtvi.

Vi ste ovde: Home