Razglednica

Ponedeljak, 22 Januar 2018 11:40

Skulptura krokodila

Krokodili su bili najopasnija stvorenja u egipatskom okruženju i tako su oslikavali suštinu zla. Sa druge strane, stari Egipćani su verovali da su se inkarnirali u dušu boga voda Nila Sobeka, koji je sakriven u močvari. U toj ulozi krokodili su predstavljali kosmičke i regenerativne moći i mogli su pratiti božanstva kao što je Isis. Tokom helenističkog i rimskog perioda, kultovi egipatske boginje magične moći i zdravlja Isis i helenističkog boga sunca i zagrobnog života Serapisa, zajedno sa elementima njihove egipatske ikonografije uključujući krokodila, širili su se na Mediteranu i stigli i u sam Rim. Skulptura krokodila, koja se danas nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku pripada rimskom periodu.

Kolubara se krije između vrba. Reka u kojoj se niko ne kupa. Pesak je netaknut, beo, čedan, bez golih tela, ukrašen jedino senkama visokih kukuruza. Nekoliko skakavaca razdragano iskače u ovaj sunčani predeo sa novim tajanstvenim nagonom.

Četvrtak, 11 Januar 2018 11:41

Žan Žozef Karije - Faun

Francuski vajar, keramičar i minijaturista Žan Žozef Karije je privukao pažnju sa "dezinhronizovanim", suptilno patiniranim bistama u kojima su spojeni naturalizam i simbolizam na Pariskom salonu 1881. godine. Bronzana skulptura Fauna iz 1893. godine, poznata i po nazivima Autoportret kao Mide, Glava Fauna i Faun koji spava, je jedan od njegovih najvažnijih radova, u kojoj hibridizacija čoveka i zveri kao da dobija pospane, melanholične nagone. Skulptura se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Otići, to je mahnita nostalgija u čoveku, urođen nagon kojem se jedva odoleva. Daljina vuče, vijugava putanja vuče, more vuče, planina usisava. Vuče ono što volimo, vuče ono čega se bojimo. Deca rano slute putovanje: beže od kuće, od škole, beže "u svet". Zreo čovek hteo bi da je večeras makar za mikron drugde i dalje, nekim iskustvom osveženiji, potencijalniji no što je bio jutros.

Sreda, 27 Decembar 2017 11:31

Fransoa Pompon - Petao koji spava

Francuski vajar Fransoa Pompon, student Ogista Rodena u većem delu svog života je imao malo ili nikakvog komercijalnog uspeha. Od 1905. godine posvetio se isključivo predstavljanju životinja i postao poznat po stilizovanim figurama životinja. Bronzana skulptura Petao koji spava iz 1918. godine danas se nalazi u privatnoj kolekciji.

Četvrtak, 21 Decembar 2017 12:05

Hipokratovo drvo - Kos

Grad Kos, koji je glavni i najveći grad na istoimenom ostrvu poznat je po Hipokratovom drvetu, platanu koji se nalazi u centru. Veruje se da ga je zasadio utemeljivač savremene medicine Hipokrat pre 2400 godina i da je oko njega okupljao svoje učenike i prenosio medicinska znanja. Ali, verovatnije je da je stari platan koji se nalazi na istom mestu potomak tog drveta i da je zasađen pre nešto više od 550 godina.

Prosjačenje je krajnja tačka indijskog siromaštva. Njega ne bi bilo, kada ne bi bilo veoma niskih nadnica, stalne nezaposlenosti, nedostatka socijalne pomoći, oskudice stanova i nedovoljnog vaspitanja, kako je to u stvarnosti.

Utorak, 19 Decembar 2017 12:11

Karl Miles - Prosjakinja

Švedski vajar Karl Miles je živeo u Parizu između 1897. i 1904. godine, gde je studirao umetnost, radio u ateljeu Ogista Rodena i polako postajao priznat kao vajar. Iako je obožavao grad, bio je pogođen velikim brojem prosjaka sa ispruženim rukama na ulicama. Tako je i modelovao statuetu Prosjakinje, koja ima dokumentarnu vrednost i humanističku snagu. Ovu statuetu je nekoliko puta izlagao na salonu Nacionalnog društva lepih umetnosti 1899. godine, a danas se nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Nedelja, 17 Decembar 2017 12:02

Vupertal - grad sa "lebdećom" železnicom

Zvanični slogan Vupertala u Nemačkoj je grad sa "lebdećom" železnicom. Ovaj grad koji se nalazi 20 kilometara istočno od Dizeldorfa ima najstariju jednošinsku viseću železnicu na svetu. Sagrađena je 1900. godine, a započela je da prevozi putnike 1. marta 1901. godine. Uprkos ratovima, oštećenjima i velikim promenama u svetu opstala je do danas i koristi je skoro 85 000 ljudi dnevno koji na taj način izbegavaju saobraćajnu gužvu u gradu, a istovremeno dobijaju lep pogled.

Kad dođem u varoš, tražim kafanu.

Jednom, lutali smo cele noći pod velikim drvećem u Kristijaniji. Nigde nije bilo prenoćišta za nas. Kafane su sve bile zavorene. Mi smo razumeli da su Norvežani neki ćutljivi i ravnodušni narod. Svoje noći oni nisu naselili šumom ciganskih orkestara, otrovnim dimom sale utonule u duvan, zveketom čaša, promuklošću glasova, bledim licima i očima, očima.

Strana 1 od 44
Vi ste ovde: Home Razglednica