Razglednica
Dejvid Herbert Lorens - Pijaca u Meksiku
Pijaca je ogromna i natkrivena. A ono najneobičnije je žamor koji odatle dopire dok prolazite ulicom. Snažan je to žamor, a opet možete ga uopšte i ne primetiti. Zvuči kao da sve sablasti ovoga sveta međusobno razgovaraju svojim sablasnim glasovima, u tamnoj utrobi pijačne zgrade. To je žamor poput zvuka kiše ili šuštanja lišća banane na vetru. Pijaca puna tamnolikih Indiosa, koji bešumno hodaju i prigušeno govore, ali naviru, bezbrojni. Čudno šuštavo mrmljanje na zapotečkom idiomu, pomešano sa zvucima španskog, i mirni, nekako zasebni, glasovi Miksteka.
Dušan J. Popović - "Zašto znate kakvi je Beograd za siromaha čoveka: što danas dobiješ, to sutra potrošiš"
Život u tadanjem Beogradu nije bio monoton, nego bi se pre moglo reći interesantan i veseo. Posla je bilo dosta. Za sve vreme austriske vladavine građeno je vrlo mnogo. Za kratko vreme od dvadesetak godina izgrađena je današnja beogradska tvrđava. Osim tvrđave sagrađene su mnoge zaista ogomne, vojničke i varoške, zgrade. Naročito mnogo podignuto je kasarni. Ovi poslovi davali su dovoljno zarade gotovo svim društvenim slojevima. Novac se mogao lako zaraditi, ali i lako potrošiti. Neki naš priprost čovek, izgleda neki kalfa, žali se (1727), u pismu nekome svome: "Zašto znate kakvi je Beograd za siromaha čoveka: što danas dobiješ, to sutra potrošiš".
Emil Antoan Burdel - Herkul ubija ptice na jezeru Stimfal
Francuski vajar i pedagog Emil Antoan Burdel, jedan od najtalentovanijih učenika Ogista Rodena je započeo rad kao asistent u njegovom ateljeu. Oni su bili povezani međusobnim divljenjem i poštovanjem, čak iako je Burdelova želja za sintezom i konstrukcijom u osnovama ubrzo bila u suprotnosti sa Rodenovim analitičkim modeliranjem. Burdel se inspirisao mitologijom za mnoge svoje radove, poput statue Herkul ubija ptice na jezeru Stimfal koju je modelovao 1909. godine, poznate i po nazivu Herkul strelac. Ova statua se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Henri Mur - Forme skulptura zasnovane na slobodnim asocijacijama na organske oblike
Sve što je oblikovao Henri Mur, jedan od najvećih vajara XX veka izrastalo je iz duha materije od koje je lik sazdan. Tako su kamen, drvo, glina i metal imali svoju sopstvenu i osobenu suštinu koja je uslovljavala oblik. Tokom vajanja oslanjao se na materijale koje je nalazio u prirodi, kao što su kosti, kamenje i šljunak, školjke ili komadi drveta. Sakupljao ih je u svom ateljeu i čuvao na policama. O tome piše u svom eseju Cilj vajara.
Henri Mur - Ptica korpa
Skulptura Ptica korpa iz 1939. godine predstavlja hibridnost stilova Henrija Mura. Biomorfna krivina spoljašnje ljuske skulpture sugeriše naturalizam, dok ugaone linije oblikovane žicama naglašavaju konstruktivistički elemenat. Ime skulpture odjekuje unutrašnjim prostorom koji je definisan nizom u kome se nalazi lik ptice. Danas se ova skulptura nalazi u Fondaciji Henri Mur u malom selu Peri Grin u Hertfordširu.
Alberto Đakometi - Gradski trg
Švajcarski nadrealistički vajar i slikar italijanskog porekla Alberto Đakometi je skulpturu Gradskog trga izvajao 1948. godine. U to vreme je bio dobro upoznat sa egzistencijalizmom, a ova skulptura koja predstavlja metaforu čovečanstva koje egzistira na pola puta između bića i ništavila je mogla da se tumači na osnovu ovog filozofskog pravca. Danas se ova skulptura nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.
Fransoa Riper Karaben - Likovna kritičarka
Skulpture francuskog vajara, gravera i fotografa Fransoa Ripera Karabena izražavaju duhovitost, lukavost, inteligenciju, želju, iskušenje i okrutnost. Statueta Likovne kritičarke od polihromnog voska iz oko 1896. godine duhovito evocira veze između stvaranja i kritike u drugoj polovini XIX veka u formi alegorije. Ovaj rad je posvećen francuskom likovnom kritičaru Rožeru Marksu koji se kroz svoje članke kao istoričar umetnosti borio za priznanje dekorativne umetnosti. Danas se ova statueta nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Spomenik vojniku oslobodiocu - Berlin
Memorijalni kompleks u parku Treptover u Berlinu posvećen je sovjetskim vojnicima poginulim u bici za Berlin. Izgradnja je započeta 1945, a otvoren je u maju 1949. godine. Memorijalni kompleks uključuje prostor gde je pokopano 7200 od oko 80 000 sovjetskih vojnika palih u borbama za Berlin. Dominantan elemenat ovog kompleksa je Spomenik vojniku oslobodiocu.
Majka otadžbina zove - Volgograd
Statua Majka otadžbina zove je središte Memorijalnog kompleksa Herojima Staljingradske bitke na Mamajev kurganu, brdu pored reke Volge iznad ruskog grada Volgograda (nekadašnji Staljingrad) i jedan od najpoznatijih spomenika posvećen Drugom svetskom ratu. Podignuta je u znak sećanja na legendarnu Staljingradsku bitku, koja je presudila ishod čitavog rata. Izgradnja statue je započeta u maju 1959. godine, a završena 15. oktobra 1967. godine.
Paolo Trubetskoj - Lav Tolstoj jaše Deliru
Potomak drevne porodice prinčeva Trubetskoja, vajar Paolo Trubetskoj je savršen predstavnik kosmopolitskog društva u Evropi pre Prvog svetskog rata. Rođen u Italiji, gde je kasnije i umro, posvetio je svoj život skulpturi. Godine 1898. zamolio je Lava Nikolajeviča Tolstoja, jednog od najpoznatijih i najuticajnijih ruskih pisaca u drugoj polovini XIX veka, da pozira za konjanički portret, statuetu Lav Tolstoj jaše Deliru, koju je izvajao 1899. godine. Danas se ova statueta nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Razglednica