Artnit

Pero

Elementarno zdravlje. Telo je sazdano za jedan vek. Čvrste kosti pune srži, čvornovati mišići, prava medveđa snaga: ležeći na podu, mladi Tolstoj može da podigne uvis teškog vojnika. Elastične tetive: bez zaleta preskače lako u gimnastici preko najvišeg konopca, pliva kao riba, jaše kao kozak, kosi kao seljak - to gvozdeno telo poznaje umor samo u intelektualnom radu.

Petak, 01 Novembar 2019 11:16

Pol Elijar - Moja večita Gala

Koverat: Grand-hotel “Mon Blan“, Pasi (Gornja Savoja)

Pečat: Pasi, Gornja Savoja, 6. marta 1933.

Primalac: Gđa Grendel, Port Ljiga, Kadakes (Herona), Španija

Pečat prispeća: Kadakes (Herona), 9. marta 1933.

Ja nisam u stanju da otkrijem istinu i da poverujem u nju. Ne samo ja. Ne poznajem nikoga ko ume da otkrije istinu i da veruje u nju. Ako vi nekome kažete istinu, neće ni obratiti pažnju, propustiće je pored uva, i ja isto kao i drugi. Kao da i nije bila izrečena. Naprotiv, ako taj neko slaže, smesta počinjete da ćulite uši, kako, šta, zašto, počinjete da se interesujete, hoćete da znate pojedinosti, i već ste naseli.

Subota, 12 Oktobar 2019 10:04

Šaljive narodne priče

Šaljive narodne priče pripadaju narodnoj književnosti. One se pojavljuju u nizu različitih oblika u kojima je zajednički humoristični pogled na svet. U njihovom središtu je šaljivi događaj, smešna situacija ili smešni postupci lika. Pod vidom komične situacije, šaljive narodne priče sadrže u sebi i oštru kritiku.

Petak, 11 Oktobar 2019 10:07

Krepao kotao

Vuk Stefanović Karadžić je kratku šaljivu priču Krepao kotao objavio u Srpskim narodnim pripovetkama. Ova priča se zasniva na duhovitim dijalozima seljaka i trgovca i ima snažan satirički naboj. Seljak u priči je prikazan kao prividna naivčina i glupak koji razotkriva tuđu glupost i tuđe mane, a trgovac kao gramziv čovek koji je spreman da iskoristi njegovu glupost i naivnost.

Četvrtak, 10 Oktobar 2019 10:20

Pravda i krivda

Vuk Stefanović Karadžić narodnu bajku Pravda i krivda objavljuje u Srpskim narodnim pripovetkama 1853. godine u Beču. Tok bajke usmerava i vodi naivna moralnost po kojoj nepravda mora da bude ispravljena, a pravda mora da trijumfuje. U njoj se poništava stvarnost u kojoj su uspostavljena narušena moralna načela i oblikuje novi pravedan svet.

- Sve si, i u svemu. Prijatelji tvoji te poštuju! Često si njihova radost, a tvome srcu se čini da bez njih ne bi moglo ni postojati; pa ipak... da ti sada odeš, rastaneš se s ovim krugom, da li bi oni, i koliko bi dugo osećali prazninu koju bi tvoj nestanak ostavio u njihovoj sudbini? Koliko dugo?

Utorak, 17 Septembar 2019 10:36

Lastavica i vrana

U basnama antičkog grčkog pisca Ezopa česti junaci su ptice koje slikovito prikazuju ljudske karaktere. U kratkoj basni Lastavica i vrana kroz raspravu dve ptice oko toga koja je lepša naglašava se da je dugovečnost korisnija od lepote koja kratko traje. Takođe, naglašene su i ljudske osobine hvalisavost i sujetnost nasuprot skromnosti i racionalnosti.

Petak, 13 Septembar 2019 10:27

Nije vjera tvrda u jačega

Narodna basna Nije vjera tvrda u jačega je veoma kratka. Glavni likovi volovi predstavljaju lakoverne ljude, a vuk predstavlja gramzivog lukavog čoveka koji bez milosti izneverava obećanja i dogovore. Sudbina volova oblikuje snažnu opomenu. Naravoučenije je uključeno u celinu basne i funkcioniše kao poslovica, kao efektni sažetak važnog životnog iskustva.

Četvrtak, 12 Septembar 2019 09:57

Zlatoruni ovan

Narodnu bajku Zlatoruni ovan je zapisao Lazar Marjanović, grčki učitelj u Zemunu, i poslao Vuku Stefanoviću Karadžiću koji ju je uvrstio u zbirku Srpske narodne pripovetke i objavio u Beču u štampariji Jermenskog manastira 1853. godine. Njena osnovna poruka je da se slab, nejak, obespravljen, marginalizovan čovek koji je u bajci predstavljen u liku siromašnog mladića može uzdići i pobediti svoje neprijatelje. On rešavanjem teških zadataka dokazuje svoju vrednost i biva za to nagrađen na kraju rukom careve kćeri.

Strana 1 od 147
Vi ste ovde: Home Pero