Artnit

Pero

Sreda, 18 Decembar 2019 11:10

Magarac

U zbirci pesama Spisak iz knjige Kora Vasko Popa prikazuje različito ponašanje domaćih životinja u tragičnim okolnostima. Kao strukturalno-sadržajnu formulu zagonetke on slika magarca u kratkoj istoimenoj pesmi, nalik na skicu. Ovu pesmu prožima tajanstvenost, jer je ostvarena izabranim rečima, asketskim govorom i iz nje proističu brojna pitanja o otuđenosti čoveka u savremenom svetu.

Ponedeljak, 16 Decembar 2019 11:18

Horhe Luis Borhes - Nit priče

Nit koju je Arijadnina ruka stavila u Tezejevu (u drugoj ruci mu je bio mač) da bi se ovaj uputio u lavirint i otkrio središte, čoveka sa glavom bika ili, kako hoće Dante, bika sa ljudskom glavom, zadao mu smrt i da bi, posle izvršenog podviga, razatkao kamene mreže i vratio se njoj, svojoj ljubavi.

- Rđavi su nesrećni; dobri i pokajnici srećni su, na nebu.

- A na zemlji?

- Na zemlji su dobri nesrećni kao i ostali, više od njih, jer što se više strada ovde na zemlji - u toliko je veća nagrada gore na nebu.

Četvrtak, 28 Novembar 2019 11:19

Alisa u zemlji čuda

Engleski pisac i matematičar Čarls Latvidž Dodžson, poznatiji po pseudonimu Luis Kerol je objavio 1865. godine dečje priče koje je pričao kćerkama Henrija Džordža Lidela, svog predstojnika katedre na Okfordu gde je predavao matematiku od 1855. do 1881. godine, pod imenom Alisa u zemlji čuda. Nastavak ovog romana, roman Alisa s one stane ogledala pojavio se 1871. godine. Alisa u zemlji čuda je svojim fantastičnim likovima, igrama reči, elementima nonsensa i zagonetkama postala jedno od najpopularnijih dela fikcije i poslužila kao inspiracija za brojne filmove, pozorišne predstave i balete, kao i bezbroj radova naučne analize.

Ponedeljak, 25 Novembar 2019 11:27

Rajner Marija Rilke - Molitva Šarla Bodlera

Vorpsvede, blizu Bremena 18. jula 1903 (subota)

Hteo bih da ti kažem, draga Lu, da je Pariz za mene bio iskustvo nalik iskustvu u Vojnoj školi; kao što me je u ono vreme kad sam bio u toj školi hvatala užasnutost, groza s kojom sam se sad iznova suočio u svemu što se, u nekoj neizrecivoj zbrci, naziva život.

Od izvesnog vremena kod nas je ušlo u običaj da se govori o narodnom duhu, da se zahteva narodni duh, da se žali na odsustvo narodnog duha u književnim delima, ali niko i ne pomišlja da jasno kaže šta podrazumeva pod rečima narodni duh.

Jedan od naših kritičara, izgleda, smatra da se narodni duh sastoji u izboru predmeta iz istorije svoje domovine.

Sreda, 20 Novembar 2019 11:34

Puškinova Boldinska jesen

Tri meseca koja je Aleksandar Sergejevič Puškin proveo u jesen 1830. godine u selu Boldino, na očevom imanju Nižnjegorodskog okruga koje dobija u nasledstvo bili su za njega izuzetno kreativno vreme kada je napisao svoja najbolja dela koja su postala kamen temeljac ruske književnosti. Ovo jedinstveno vreme naziva se Puškinova Boldinska jesen i smatra se najsjajnijim razdobljem njegovog stvaralaštva.

Čini se kao da je ovo vreme slabih ljudi upravo ovog jednog prištedelo da pokaže kakve su titanske razmere veselja i patnje i u našem svetu još moguće, a on, Dostojevski, izgleda kao da potmulo oseća na sebi tu snažnu volju. Jer nikada se nije on branio protiv svoje sudbine, nikada nije podigao pesnicu. Telo, izranjavljeno, grčevito se u trzajima propinje, iz njegovih pisama prodre pokatkad, kao krvav mlaz, vreli krik, ali duh, misao prigušuju revolte. Mistični znalac u Dostojevskom oseća svetost ove ruke, tragično plodni smisao svoje sudbe. Iz njegove bede stvara se ljubav prema jadu, i sa svesnim žarom svoje patnje raspaljuje on svoje doba, svoj svet.

Elementarno zdravlje. Telo je sazdano za jedan vek. Čvrste kosti pune srži, čvornovati mišići, prava medveđa snaga: ležeći na podu, mladi Tolstoj može da podigne uvis teškog vojnika. Elastične tetive: bez zaleta preskače lako u gimnastici preko najvišeg konopca, pliva kao riba, jaše kao kozak, kosi kao seljak - to gvozdeno telo poznaje umor samo u intelektualnom radu.

Petak, 01 Novembar 2019 11:16

Pol Elijar - Moja večita Gala

Koverat: Grand-hotel “Mon Blan“, Pasi (Gornja Savoja)

Pečat: Pasi, Gornja Savoja, 6. marta 1933.

Primalac: Gđa Grendel, Port Ljiga, Kadakes (Herona), Španija

Pečat prispeća: Kadakes (Herona), 9. marta 1933.

Vi ste ovde: Home Pero