Ali kako je umorno iskrsnula ta pomisao iz mene. Kad god na to mislim, čini mi se nemoguće. Zašto čovek nema snage da se vrati i rekne: pokušao sam, nije uspelo. Sada sam opet ovde, siromašan, pokušaću sve iznova... Šta je to? Taština ili tvrdoglavost, da u meni za to nema snage? Kao da sam položio zavet, od kojega nema razrešenja. Zar ovako moram propadati ovde u tuđini?
Iz romana Kad duša zamire
