Ako mi kažu da su Matisove boje komplementarne, odgovoriću da je istina da one jedino upućuju jedna drugoj komplimente. A onda ću ponoviti da bi bila dobra ideja obratiti malo pažnje na apstraktno slikarstvo. Pošto je postalo apstraktno, njegova novčana vrednost takođe će vrlo brzo postati apstraktna. Postoji izvesna gradacija u mizeriji nefigurativnog slikarstva: prvo je tu apstraktna umetnost, koja izgleda tako tužno; onda, što je još tužnije, apstraktni slikar; tuga se pretvara u jad kada se suočiš licem u lice s poštovaocem apstraktnog slikarstva; ali još gori i podmukliji je kritičar apstraktnog slikarstva, stručnjak. Ponekad se desi nešto sablažnjivo: svi kritičari su jednoglasni da je nešto veoma dobro ili veoma loše. Tada možeš biti siguran da je to što kažu laž. Moraš biti budaletina da insistiraš da je, ako kosa sedi, savršeno prirodno da papir kole požuti.
Nazvao sam svoj pamflet Rogonje savremene umetnosti, ali nisam rekao u njemu da su najmanje veličanstvene od svih rogonja dadaističke rogonje. Ostareli, osedeli, ali i dalje krajnji antikonformisti, strasno vole da dobijaju zlatne medalje, na ovom ili onom bijenalu, za delo sklepano s najvećom željom da se nikome ne svidi. U isto vreme, postoje još manje veličanstvene rogonje, ako je to uopšte moguće, od tih matoraca: rogonje koje su dodelile Kalderu nagradu za skulpturu. On čak nije bio ni dadaista, ali svi su mislili da jeste i niko se nije setio da mu kaže da je minimum minimuma zahtev da se skulptura barem ne mrda!
Iz knjige Dnevnik genija
