Maks Veber - Tradicionalna vlast
Nemački sociolog Maks Veber smatra da se osnove poretka i vlasti u tradicionalnoj organizaciji zasnivaju na običaju i na uverenju "u svetost drevnih tradicija i legitimnost statusa onih koji upotrebljavaju autoritet nad njima". Tako su i prava i očekivanja mnogih grupa uspostavljena u granicama prihvatanja onoga što se uvek dogodilo kao vredno poštovanja.
Jovan Skerlić - O Koštani
Kada se zavesa podigla, pojavio se buljuk belih Vranjanki. Šalvare su zašuštale, dukati zazveckali, i zapevalo se Šano, dušo Šano... Ja pomislih da ćemo imati da gledamo nešto kao Đido, Riđokosa, Potera, niz šarenih "slika iz narodnog života", sa mnogo pesama i igara, i sa obaveznom svadbom na kraju. Ali, ukoliko se radnja razvijala, tragični karakter se sve više ispoljavao: poslednji čin, koji se ipak svršava svadbom, mrtvački je tužan. Za četiri čina čoveku ostaje srce stegnuto, i nije u stanju da se nasmeje. Da je Bora Stanković sledovao primeru dobrih starih dramatičara naših, on bi svoj komad, u živopisnom dijalektu svome, nazvao Koštana ili Žal za mladost.
Nosač Samuel
Najlepša svojstva proze Isaka Samokovlije dolaze do izražaja u nizu ciklički povezanih pripovedaka iz zbirke Nosač Samuel, objavljene 1946. godine. U njima se Isak Samokovlija bavi i večnom temom: u čemu je sreća čovekova, a odgovor traži među ljudima bez novca među sirotinjom i ubogima, kojima je uskraćeno sve. U pripoveci Nosač Samuel, iz ove zbirke radosti se zamišljaju i sanjaju, ako već ne mogu da se ostvare i dožive, a u glavnom junaku nosaču Samuelu stvara se vizija o ljudskoj sreći.
Herman Hese - O sebi
Rođen sam 2. 7. 1877. godine u Kalvu (Švarcvald) kao sin misionarskog pisca i urednika J. Hesea. Moj otac je sa Baltičkog mora, majka je bila Švabica. Roditelji su živeli, iako sasvim bez imovine, u podnošljivim uslovima i nikada nisu štedeli na meni. Godine 1880. moj otac se preselio u Bazel i tamo je ostao do 1886. godine. Tamo sam proveo srećne godine detinjstva.
Evald Vasiljevič Iljenkov - Zar se život, praksa, stvarnost, "postojeće" ponovo pokazalo jačim od Ideala?
Valjalo se zamisliti nad mnogim zloslutnim pitanjima. Zašto se Ideal Čoveka, Slobodnog od svih veštačkih veza, koji sebe oseća ravnopravnim sabraći po rođenju, tako jasan i svakome razumljiv, ne može dokraja ostvariti među živim ljudima? Zašto Ideal, tako human i lep, korača zemljom preko brda leševa, uvijen u barutni dim? I zašto dojučerašnji istomišljenici i braća u idealu postaju odjednom smrtni neprijatelji i šalju jedni druge pod sečivo giljotine?
Obredne pesme
Kada je stvorio svoje bogove i prvu primitivnu religiju, čovek je počeo da vrši i određene obrede da bi umilostivio svoja zamišljena božanstva. Obredni rituali su bili praćeni narodnom lirskom pesmom religioznog ili mistično-religioznog karaktera, koja je uvek bila vezana uz određeni trenutak uz koji se peva. U obrednim pesmama su se izražavale različite želje - da lov bude bogat, godina rodna, a ljudi srećni i zdravi.