Artnit

Ali, Delfi... Srce u grudima kao da se uspinje zajedno sa putem i visokim planinskim obroncima koji se uzdižu sa obe strane; vazduh postaje leden. Najzad, kada se zaobiđe poslednja okuka, ukazuju se i oni u svoj svojoj nedosežnosti, poput zlatnog orla čije su kandže stegle krvavocrvenu stenu što se s vrtoglavom neumitnošću obrušava ka suvom koritu Pleistosa.

Engleski slikar Stenli Spenser je poznat po opusu koji se uglavnom bavi biblijskim prizorima koji su prikazani u rodnom selu Kukham na obalama Temze, koga je zvao "selom na nebu". Pod uticajem postimpresionizma i Pola Gogena 1912-1913. godine je naslikao sliku Sakupljači jabuka u kolibi na selu Kukham, praznoj kući koju je koristio kao atelje. Seoska idila koja je sakramentalna u svojoj viziji žetve naslikana je živim bojama intoniranim prizvucima radosti življenja. Danas se ova slika nalazi u galeriji Tejt u Londonu.

Trava po vrtovima ambasada oteraće me u grob, rekao je tragičnim glasom i odmahnuo rukom, čime je izazvao pad zaboravljenog suvog listića; uznosio se oko vrtlara i dotičući grane šuštao kao komad staniola.

“Mace“ stižu u martu. Niko ne zna odakle dolaze. To je sićušno paperje, satkano od prelakog pamuka, koje plovi vazduhom. Liče na providne kuglice koje se dižu i spuštaju u neprekidnoj igri, kao da poseduju vlastiti život i neku unutarnju snagu. Stižu do Varoši, prošavši prethodno pored kućeraka u predgrađu, a zatim se zaustavljaju po vrtovima, ili nastavljaju igru po dvoriština gde su žene već okačile o grane drveća posteljinu kako bi uhvatila malo vazduha.

Američki fotograf, nastavnik i osnivač pokreta foto-secesija Klarens Hadson Vajt je bio veoma cenjeni saradnik na fotografskim izložbama u zemlji i inostranstvu na prelazu iz XIX u XX vek. Mnogo njegovih najboljih fotografija nastalo je pre nego što se preselio u Njujork 1906. godine, kada je još uvek živeo u malom mestu Njuark u Ohaju. Fotografija Bacanje prstena koju je snimio 1899. godine postala je jedna od njegovih najpoznatijih i najpopularnijih kada je objavljena 1903. godine. Danas se ova fotografija nalazi u muzeju umetnosti Metropoliten u Njujorku.

Američki slikar Vilijam Merit Čejs je naslikao mnoge slike svoje porodice i druge dece. Nakon prolećne posete 1896. godine sa suprugom i dvema najstarijim kćerkama Madridu, gde je kopirao sliku Menine Dijega Velaskeza u muzeju Prado, Čejs se vraća u junu u Sjedinjene Američke Države da predaje. Slika Bacanje prstena koju je naslikao 1896. godine često se smatra za odgovor na Velaskezovo remek-delo. Danas se ova slika nalazi u privatnoj kolekciji.

Zaista, nakon što me je saslušao natmureno i s izrazom sve veće dosade, Šapiro je rekao sladunjavim glasom, s lažnom simpatijom: - Jadni moj mladiću, kad je neko tako srećan da ima dvadeset godina...

- Pardon, ja imam dvadeset sedam.

Ulazimo u jednu veliku prostoriju, moj brat uzima flašu sakrivenu iza knjiga biblioteke:

- To je sve što je ostalo. Burad je prazna.

Pijemo. Moj brat gladi crveni pliš na stolu:

“Među prostacima čovek sve dublje tone“, kaže slikar, “i potone dublje nego oni. To što kažem, istina je: ono fino u ljudima uvek mi je bilo odvratno, toga se moram osloboditi, to ne smem ja da imam. Celog života sam se povremeno utapao u prostački, prljavi svet. Uvek sam osećao da njemu pripadam. Pa sam uvek i ostao dole.

Prelazim u pameti svu svoju prošlost i nehotice sebe pitam: Zašto sam živio? Radi kojeg cilja sam se rodio?... A po svoj prilici, on je postojao i po svoj prilici bilo mi je namijenjeno nešto veliko zato što u duši svojoj osjećam neizmjernu snagu... Ali ja nisam pogodio tu namjenu: zanijeli su me mamci praznih i nezahvalnih strasti; iz njihove vatre izašao sam tvrd i hladan kao željezo, ali sam zauvijek izgubio žar plemenitih težnji - najljepši cvijet života. Koliko li sam puta od tada igrao ulogu sjekire u rukama sudbine! Kao oruđe smrtne kazne padao sam na glave osuđenika često bez mržnje, ali uvijek bez sažaljenja...