Štefan Cvajg - Tragedija Fridriha Ničea je monodrama
Tragedija Fridriha Ničea je monodrama: nikakav drugi lik ona ne postavlja na kratku scenu njegovog života do njega samog. U svim činovima, koji se obrušavaju kao lavine, taj usamljeni borac stoji sam, niko mu ne prilazi, niko mu se ne protivi, nijedna žena ne ublažava nežnim prisustvom napetu atmosferu.
Fridrih Niče - I da li je tada život podnošljiviji?
(Lajpcig) nedelja, 5. novembar 1865.
Draga moja mama i Lizbet,
(...) Ponovo smo u koloseku uobičajenih poslova, razmišljanja, dugotrajnog samomučenja, oporavka; koliko mi je sada važan svaki dan i koliko puno odluka mora da se donese u malim moždanim komorama! Da li vi zaista lako podnosite svo to protivrečno postojanje, gde ništa nije jasno, osim toga da je sve nejasno? Meni to uvek izgleda kao da vi u šali prolazite kroz to. Ili se varam? Koliko ste samo srećne ukoliko sam u pravu!
Ingmar Bergman - Niko ne zna - svi vide
Krajnje je neophodno da se zaustavim baš u ovom trenutku i razmislim o situaciji. Kuda to otiče voda sa izvora? Kako izgleda istina? - Ne kako je stvarno bilo, to je nezanimljivo. Nego samo ovo: kako se istina prikazuje ili - kako se pomeraju i oblikuju, deformišu misli glavnih aktera, njihova osećanja, podložnost strahovima, i tako dalje, sve do beskraja. Moram da se zaustavim i budem pažljiv: Nanosiš mi smrtni udarac. Nanosim ti smrtni udarac.
Salvador Dali - A onda ću ponoviti da bi bila dobra ideja obratiti malo pažnje na apstraktno slikarstvo
Kritika je uzvišena stvar. Dostojna je samo genija. Jedini čovek koji bi mogao da napiše pamflet o kritici sam ja, jer sam ja pronalazač paranoidno-kritičkog metoda. I napisao sam ga. Ali ni tamo, kao ni u ovom dnevniku, kao ni u Tajnom životu, nisam rekao baš sve, i pazio sam da sačuvam u rezervi određene eksplozivne trule narove, i kada bi me, na primer, pitali ko je najveći mediokritet koji je ikad postojao, rekao bih Kristijan Zervos.
Simona de Bovoar - O slikarstvu Pola Klea
U toku zime između 69. i 70, dugo sam u više navrata posećivala Kleovu izložbu. Već sam u Parizu videla izložbe njegovih dela, pored ostalih onu održanu u februaru 1948; u Bazelu i u drugim muzejima, zastajala sam pred njegovim platnima. Već sam ga smatrala najvećim od svih modernih slikara. Nisam zbog toga bila manje zasenjena. Kod njega je slikarstvo pre svega boja: “Boja i ja smo jedno. Ja sam slikar!“ rekao je jednog dana poletno.
Vinsent van Gog - Mlada seljanka sa slamnatim šeširom
Sliku Mlada seljanka sa slamnatim šeširom poznatu i po nazivima Mlada seljanka sa slamnatim šeširom sedi u žitnom polju i Seljanka u pozadini žitnog polja, svojevrsnu odu seoskom životu Vinsent van Gog je naslikao 1890. godine. Ova slika takođe ilustruje njegov afinitet prema humanizmu prikazivanjem pojedinaca u njihovoj posebnosti lišenoj društvenih statusa ili klasa. Van Gog je nastavio da slika nekoliko verzija ove slike. Slika se danas nalazi u privatnoj kolekciji.