Artnit

Pero

American poet Edwin Markham wrote the poem The Man with the Hoe after he saw a painting called L'homme a la houe by the French artist Jean-François Millet. This poem was first presented publicly at a New Year's party in 1898. It was first published in the San Fransisco Examiner in January 1899 and also reprinted in many other newspapers across the United States because it dealt with the working class. It was used as the opening poem in Markham's 1902 collection The Man with a Hoe and Other Poems.

Utorak, 27 April 2021 10:27

Aleksa Šantić - Naš stari dome

Naš stari dome, kako si oronô!
Kapije tvoje niko ne otvara,
po njima mirno crv dube i šara -
grize, kô čežnja jedno srce bono.

Petak, 23 April 2021 10:13

Vasko Popa - Stolica

Umor lutajućih bregova
Dao je oblik svoj
Telu njenom sanjivom

STARAC: Mnogo sam patio u svom životu... mogao sam nešto da budem, da sam bio siguran u podršku Vašeg Veličanstva... nisam imao nikakve podrške... da niste došli, sve bi bilo prekasno... vi ste, Sire, moja poslednja nada.

STARICA, odjek: Poslednja nada... Sire... ... slednja nada.

Nušić je u Pokojniku dosledan svome patrijarhalnom stavu prema braku. I tu je žena "nevaljalica" koja vara muža, zbog nje je muž prinuđen da beži u svet, da odigra nešto slično od one istorije u Tolstojevom Živom lešu. Za vreme dok on stranstvuje kao fingirani samoubica, "pokojnik", beskrupulozni naslednici odnose mu lažju i prevarom imovinu i naučne radove.

Sreda, 07 April 2021 10:39

Mrtvo more

U alegorijsko-satiričnoj pripoveci Mrtvo more Radoje Domanović prikazuje društvene pojave u Srbiji krajem XIX veka za vreme vladavine Obrenovića. Njen naziv ukazuje na veliko Mrtvo jezero u Jordanu, koje je devet puta slanije od mora, pa u njemu nema života osim za neke vrlo otporne mikroorganizme i bakterije. U ovoj pripoveci Mrtvo more postaje metafora za malograđansku uparloženu sredinu u kojoj nema istinskog života i vlada mrtvilo.

Utorak, 06 April 2021 10:37

Priča o vezirovom slonu

Pripovetka Priča o vezirovom slonu je jedna od pripovedaka iz travničkog života Ive Andrića. Objavljena je prvi put u časopisu Književnost 1947. godine. Ona se oslanja na ono što je u prošlosti već bilo pripovedano, ali ta pomaknutost u prošlost je dopunjena i kulturnom udaljenošću, istočnjačkim egzoticizmom. U središtu priče su Travnik i Travničani čiji je izrazito negativan karakter prikazan veoma slikovito kroz komičnu borbu protiv slona, uz pokornost njegovom gospodaru.

Ponedeljak, 05 April 2021 10:15

Miloš Crnjanski - O Ex Pontu

Pročitao sam i spustio knjigu. Bone, mutne reči pisane u zatočenju. Pesme... i opet taj osećaj blage svetlosti u sobi bolesnika u proleće, kad se kroz mutna okna vide grane što pupaju. Ne, nije melanholija, biće da je ovo tuga, nije melanholija.

Osećaj mladosti liči mi na Puškina. Andrić ima njegov uplašen pogled, kojim gleda sebe i mladost, one gorke začuđenosti pred grobljem, i neke muške crte u bolu, pri rastanku, ili na putu, ili uveče.

Sve je to bilo. Moje su pesme dnevnik, moja poezija je - poezija vlastitih imena.

Svi ćemo proći. Za pedeset godina svi ćemo biti u zemlji. Pojaviće se novi likovi pod večitim nebom. I imam volju da svima koji još žive, doviknem:

Ona ide u svetlu lepote
Ko noć blaga u zvezdanom sjaju.
Sve što ima u svetu krasote:
Svetlog, tamnog - njene oči daju
Sve nežnosti, i divote s njima,
Što dan blistav ne može da ima.

Strana 1 od 155
Vi ste ovde: Home Pero