Artnit

Pero

Četvrtak, 07 Maj 2020 10:43

Marko Kraljević i brat mu Andrijaš

Najstarija zapisana narodna pesma o Marku Kraljeviću je bugarštica Marko Kraljević i brat mu Andrijaš. Tu bugaršticu, to jest pesmu dugog stiha od 15 ili 16 stihova zabeležio je Hvaranin Petar Hektorović i uneo u svoj spev Ribanje i ribarsko prigovaranje štampanom u Mlecima 1568. godine. Nju je pevao hvarski ribar Paskoje Debelja kako Hektorović kaže, "sarpskim načinom" na putu od Hvara do Brača.

Priča se da se posle Brisela, dok je Verlen bio u Monsu, mnogo pre polja banana, Rembo vratio u kolevku; da je na jednom tavanu u Ardenima, u Rošu, usred zemlje i šuma gde su seljaci iz majčine rodbine svoje živote polagali u praznim žetvama sve do Vitalije Kuif, taj strašni mladić, ta zver, to malo devojačko srce u vreme žetve napisao Boravak u paklu; da ga je tu, pa iako ga je započeo negde drugde, kod Vala, u metrpolama gde je civilizacija pala pod šapu Vala, šapu čađavu, futurističku, tu završio, u toj seoskoj visokocivilizovanoj rupi, na antičkoj svetlosti žetve.

Ponedeljak, 27 April 2020 10:39

Ditiramb

Ditiramb je lirska pesma koja je nastala u staroj Grčkoj iz horskih pesama pevanih prilikom prinošenja žrtve bogu Dionisu (Bahusu), bogu vina, plodnosti, veselja i životne radosti. U figurativnom značenju, ditiramb se poistovećuje sa hvalospevom, kao i neumerenim hvaljenjem nekoga ili nečega. Izraz kao u ditirambu znači da je nešto zanosno, burno, opisano u velikom oduševljenju.

Godinama smo teško živjeli, gospodine. Posao je bio slab, i nismo imali novaca za izlete. A zatim smo se odvikli od toga. Druge stvari ti se miješaju u glavi; u trgovini više misliš na blagajnu nego na udvaranje. Malo-pomalo smo starjeli, a da to nismo ni opazili, kao mirni ljudi koji više uopće ne misle na ljubav. Ništa toliko ne želiš kao ono što si opazio da ti nedostaje.

Utorak, 14 April 2020 10:33

Džordž Orvel - Novac sa velikim N

- Opet, moramo imati veru, valjda je tako. I nadu.

- Moramo imati para, misliš. - reče Gordon sumorno.

- Novac?

Subota, 04 April 2020 10:29

Kandid ili optimizam

Francuski filozof, književnik i istoričar Volter je 1759. godine u Ženevi objavio filozofski roman Kandid ili optimizam u kojem izobličava popularno filozofsko učenje o naivnom optimizmu i predodređenoj harmoniji, koje je stalno bilo u sukobu sa brutalnom stvarnošću. Međutim, centralna poglavlja ismevaju obe filozofije, i optimizam i pesimizam kao greške u obrazovanju i vaspitanju i posledice nedostatka raznovrsnog iskustva. Istovremeno Volter postavlja pitanje porekla zla i oštro kritikuje Božju promisao.

Ponedeljak, 30 Mart 2020 10:36

Tvrdica

Svoje najpoznatije delo satiričnu komediju Tvrdica (L'Avare) francuski pisac Žan Batist Poklen poznat pod pseudonimom Molijer objavio je u poslednjoj fazi stvaranja, 9. septembra 1668. godine. U ovoj komediji Molijer je sjajno stopio satiru i farsu sa brzorastućim zapletom koji donosi mnoga iznenađenja i istovremeno prikazao kulturni kontekst i pridao temi odnosa prema novcu univerzalno značenje i aktuelnost.

Pitanjem brzog bogaćenja bavi se u ovom trenutku pedeset hiljada mladića koji su u vašem položaju. Vi ste jedna jedinica u tom broju. Ocenite samo koliko će vas to truda stati i kako će biti ogorčena ta borba. Poklaćete se kao žuti mravi pošto nema pedeset hiljada dobrih mesta. Znate li čime ljudi krče sebi put? Bleskom genija ili umešnom pokvarenošću. U ljudske mase treba ili uleteti kao topovsko đule ili se uvući kao kuga. Poštenjem se ništa ne postiže.

Prema sudu istorije književnosti, Vuk je ponikao i radio "u idejama suvremenog romantizma", kao što je i njegov mentor Kopitar "pripadao romantičarskom bečkom krugu". I formalno je tačno da Vuk ima sa romantičarima zajedničku polaznu tačku, tj. kult narodnih pesama i starine. Ali ono što ga od samog početka vidno odvaja i u čemu se on bitno razlikuje od istinskih romantičara, to je činjenica da njega iz prošlosti zanima redovno "živa starina", tj. ono iz prošlosti što utiče na sadašnjost i uslovljava budućnost naroda.

Očevi i deca nije samo najbolji Turgenjevljev roman, to je jedan od najsjajnijih romana devetnaestog veka. Turgenjev je uspeo da postigne baš ono što je hteo da postigne, da stvori junaka muškarca, mladog Rusa kome dosledno nedostaje sposobnost introspekcije, ali koji ipak nije novinarska lutka od papira socijalističkog tipa. Bazarov je, bez sumnje, snažan muškarac - i da je nadživeo svoje dvadesete (tek je diplomirao kada ga srećemo), verovatno bi postao veliki društveni mislilac, istaknuti lekar ili aktivni revolucionar i van okvira ovog romana.

Vi ste ovde: Home Pero