Pero
Aleksa Šantić - Jedna suza
Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te. -
U tvojoj bašti ja te vidjeh juče,
Gdje bereš krupne raspukle granate.
Onore de Balzak - Ljubav joj je objašnjavala večnost
U svojoj tridesetoj godini Evgenija nije još znala ni za kakvu sreću u životu. Njeno bledo i žalosno detinjstvo proteklo je kraj majke, čije je prezreno, vređano srce večito patilo. Rastavljajući se radosno sa životom, ova je majka žalila svoju kćer što ima da živi, i ostavila joj je u duši laku grižu savesti i večitu tugu. Prva i jedina ljubav donela je Evgeniji melanholiju. Pošto je nekoliko dana imala pred očima svoga rođaka, ona mu je poklonila svoje srce za vreme poljupca koji je kradom primila i vratila; on je zatim otišao stavljajući između nje i sebe čitav jedan svet. Ova ljubav, koju je njen otac prokleo, gotovo je oterala njenu majku u grob i pričinila joj je samo tugu pomešanu sa slabim nadama.
Federiko Garsija Lorka - Treba uništiti pozorište ili živeti u pozorištu!
REDITELJ. Svako pozorište izlazi iz podzemlja punog vlage. Svako pravo pozorište ima težak zadah starine minulog meseca. Kada kostimi govore, živi ljudi su već koštana dugmad na zidovima golgote. Napravio sam tunel da bih ovladao kostimima i, pomoću njih, prikazao obris tajne sile, kada publici ne preostane ništa drugo osim da prihvati igru i da se otvorenog duha prepusti dešavanju na sceni.
Gospoda Glembajevi
Gospoda Glembajevi je prva drama iz glembajevskog ciklusa Miroslava Krleže koji se sastoji od tri drame: Gospoda Glembajevi, U agoniji i Leda. Trilogija o Glembajevima je svojevrsna psihološko-sociološka studija raspada i degeneracije jedne zagrebačke aristokratske porodice začete u zločinu prvog Glembaja. Prvi put je izvedena 1929. godine. Za temu ove drame Miroslav Krleža uzima moralno i materijalno propadanje aristokratske porodice ogrezle u decenijskim zločinima, prevarama i samoubistvima, a u njeno središte stavlja sukob oca i sina.
Šarl Bodler - Himna lepoti
Stižeš li sa neba il iz večnih tama?
Tvoj pogled, božanstven i ispunjen tminom,
Lepoto! I dobro i zlo nosi nama,
Pa te zato mnogi porede sa vinom.
Jaroslav Rudiš - Samo želim da odletim
Doktorka još kaže da, kada hoćete da se odvojite od sveta, kada hoćete da vas nema, kada hoćete da preskočite branu vlastitog života, kada hoćete da izvršite samoubistvo, morate u sebi da pronađete mnogo snage.
U pravu je.
Prozor
Pripovetka Ive Andrića Prozor je priča o bolu iz detinjstva koji se nikad ne zaboravlja. Dečaka iz ove pripovetke je bolelo što ga otac bije, ali još više ga je bolelo što ga bije bez razloga. Uočavajući i bolne strane detinjstva koje mogu da obeleže život čoveka, Ivo Andrić pri kraju pripovedanja naglašava: “Celog života se posle lečimo od tog detinjstva!“
Hajduci
Branislav Nušić je dečji roman Hajduci napisao 1933. godine, i kako je sam rekao lični doživljaji iz detinjstva su bili inspiracija za pisanje. U predgovoru delu objašnjava kako je roman napisao za dečicu svog prijatelja, jer su čitala jednu od njegovih knjiga koje nisu bile primerene za decu. Dao im je reč da će napisati nešto poučno i zabavno za njih, pa ovaj roman ima i posvetu.
Miroslav Antić - Plavi čuperak
Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al' ima jedan čuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.
Desanka Maksimović - Smrt lišća
Šta to, mama, tako tužno priča vetar
kad od njegove priče
lišće bledi i opada?
Pero