Artnit

ARTNIT

Svoju obavezu ispunjavao sam kako sam mogao i možda će, za moje dobro, biti zapisano da sam želeo da doprinesem što manjem haosu u umovima. Ipak, znao sam da nije na meni ili na nekoliko ljudi, koji slično misle, da menjamo tok događaja propisanih pre početka vremena. Apostoli nisu grešili šireći na obalama Sredozemnog mora vest da je kasni sat, varali su se jedino mereći ga godinama ljudskog života, dok je kasni sat istorije beznačajan u odnosu na našu meru vekova i milenijuma.

I on se tako dobro usaglašavao sa prirodom da mu je ona bila posledica volje kojoj je događaj neprekidno odgovarao pre nego što bi on mogao da oseti žaljenje ili želju.

Jedna lepa mlada žena reče mu jednog dana prenemažući se:

- Večni, šta mislite o meni?

- Pitam se - rekoh - kako uopšte možemo vršiti predviđanja kad u svakom od nas leže sva moguća protivrječja. Jedan događaj dovodi na površinu radije jednu grupu strasti nego neku drugu i vas onda klasificiraju i presude, a društvena armatura fiksira vas za ostatak života u jednom herojskom ili sramotnom položaju.

Nedelja, 09 April 2023 11:13

Elijas Kaneti - Poltron

Poltron zna šta je dobro; nanjuši ga i na hiljadu kilometara, a onda ne žali truda da dospe u blizinu imena za koje smatra da bi mu trebalo laskati. Automobilom, avionom; bar danas je to lako, bez po muke. Treba reći, međutim, da je spreman i na više, ako je neophodno. Ta strast se javlja prilikom čitanja novina; ono što nije u novinama nije ni interesantno. Ako vidi da se neko ime pojavljuje češće po novinama, čak i u natpisima, strast postaje neodoljiva i on ubrzo kreće na put. Ima li dovoljno novca za put, dobro je; ako ga nema, pozajmljuje ga i isplaćuje slavom svoje velike namere. Kad kaže "Moram da se dodvorim N. N.-u", to zvuči kao nekada otkriće Severnog pola.

Subota, 01 April 2023 11:22

Rolan Bart - O malograđaninu

Malograđanin je čovek nemoćan da zamisli Drugog. Ako se drugi čovek pojavi pred njegovim očima, malograđanin odbija da ga vidi, prelazi preko njega i poriče ga, ili ga pak pretvara u samoga sebe. U malograđanskom svetu sva sučeljavanja predstavljaju odraze, sve drugačije svodi se na isto. Spektakli, suđenja, mesta gde postoji opasnost da se pojavi drugi, postaju ogledalo. Jer drugi je sablazan koja napada samu bit.

Što je zloslutniji život, to je apsurdnija smrt. Ja ne tvrdim da čovek ne može biti zaslepljen, usred rada, usred nadanja sevanjem munja tužne očitosti. Ja kažem da se jedan mlad čovek plaši umiranja ako je nezadovoljan svojom sudbinom. Pre nego što ga povedu za ruku prema sedalici koja ga čeka, jedan student - to je beskraj, neodređenost: on s lakoćom prelazi iz jedne doktrine u drugu, nijedna ga ne zadržava, on oseća evidentnost svih ideja.

Vi ste ovde: Home