Traženje istine u savremenom medijskom pejzažu
Istina je nekada bila apsolut. U današnjem svetu to je sve manje. Od svih kriza koje duboko zasecaju već bolesno društveno tkivo možda je najveća kriza istine. Naš društveni prostor odavno ispunjavaju glupost, neznanje, laž, nekritičnost, pogrešan način življenja i mišljenja. Manipulacija istinom nikada nije bila tako izrazita kao danas. Vešto se iskorišćavaju neznanje, nekritičnost, zahtevi i nezadovoljstvo.
Fridrih Niče - Zašto sam ja udes
Ja znam svoju sudbu. Jednom će se uz moje ime vezati uspomena na nešto ogromno - na jednu krizu, kakve nije bilo na zemlji, na najdublju koliziju savesti, na jednu odluku, izazvanu protiv svega, što je dotad bilo verovano, traženo, osveštano. Ja nisam čovek, ja sam dinamit. - I sa svim tim u meni nema ništa od kakva osnivača vere - vere su stvar puka, a ja moram posle dodira sa verskim ljudima da perem ruke...
Stanislav Rakus - Sva sreća što sam osećajan čovek i što nemam karakter
- Ono što pričam - govorio je Zaharijaš - trebalo bi da zapisujem. Vlastodršci imaju pri ruci timove stenografa a mi, ljudi koji otkrivamo svet, njegovu bit i skrivene nedostatke, nemamo ništa. Za razliku od moćnika ovog sveta, koji su moćni samo zbog svoje prosečnosti i zato što nikada ništa neće preduzeti, mi - odnosno ti i ja - ne znam da li si primetio da reč ti izgovaram s velikim “T“, držimo do toga da u slobodnom razgovoru poštujemo i ritam, ali to niko ne beleži, jer timovi zapisničara služe onima čiji je govor artimičan, bezobličan, nesemantičan, horizontalan, zao, bolestan i loš i odvija se u frazama.
Henri Miler - Grad raste kao rak; ja moram rasti kao sunce
Tako prolaze trenuci, istinski vremenski trenuci bez prostora, u kojima ja sve znam i, znajući sve, tonem u podzemlje bezlična sna.
Između takvih trenutaka, u međuprostorima sna, život uzalud pokušava podići zgradu, ali su mu skele mahnite gradske logike slaba potpora. Kao individuum, kao stvorenje od krvi i mesa, svakog me dana sravne s bezmesnim, beskrvnim gradom čije je savršenstvo produkt same logike i smrt snu.
Andre Žid - Ima gradova i gradova
Natanaele, govorit ću ti o gradovima.
Vidio sam Smirnu kako spava kao polegnuta djevojčica; Napulj kao pohotna kupačica, a Zaguan kao kabilski pastir komu su se od bliske zore zarumenjeli obrazi. Alžir dršće od ljubavi na suncu i obeznanjuje se od ljubavi noću.
Jovan Dučić - Egipat je zemlja o kojoj puno znamo, ali koji stvarno ne postoji
Afrika, to prvog dana izgleda ne novi kontinent, nego nova zvezda; i to nova i neznana zvezda koja se stropoštala na usijano more, i zapalila celu pučinu. Međutim, sam Egipat, u prvom dodiru, ničim naročito ne iznenađuje. Sa ravnice mora zakoračimo u ravnicu zemlje, i to mirno, kao da se time nije ništa ni dogodilo. Egipat izgleda kao zemlja bez svoje granice; gde ne ulazimo na neka vrata; gde vidimo neku zemlju koja nema, kao sve druge zemlje, svoj početak i svoj svršetak.