Artnit

Izraz Hic Rhodus, hic salta obično se prevodi Ovde je Rodos, ovde skoči. Ovaj poznat izraz potiče od tradicionalnog latinskog prevoda Ezopove basne Hvalisavac koja pokazuje da dok god se nešto može dokazati delima, razgovor je suvišan. Karl Gustav Jung je rekao da je njegov moto Hic Rhodus, hic salta, a taj izraz se danas koristi u značenju ovde i sada pokaži što znaš i možeš.

U basnama antičkog grčkog pisca Ezopa česti junaci su ptice koje slikovito prikazuju ljudske karaktere. U kratkoj basni Lastavica i vrana kroz raspravu dve ptice oko toga koja je lepša naglašava se da je dugovečnost korisnija od lepote koja kratko traje. Takođe, naglašene su i ljudske osobine hvalisavost i sujetnost nasuprot skromnosti i racionalnosti.

Narodna basna Nije vjera tvrda u jačega je veoma kratka. Glavni likovi volovi predstavljaju lakoverne ljude, a vuk predstavlja gramzivog lukavog čoveka koji bez milosti izneverava obećanja i dogovore. Sudbina volova oblikuje snažnu opomenu. Naravoučenije je uključeno u celinu basne i funkcioniše kao poslovica, kao efektni sažetak važnog životnog iskustva.

Basne antičkog grčkog pisca Ezopa nisu tipični grčki mitovi o bogovima i herojima, iako bogovi mogu da budu glavni likovi u njima. Basna Zevs i pčela ne odražava religioznu temu u potpunosti i Zevs nije predstavljen kao transcendentno dobro izvan svakog ljudskog nadzora, a pčela ima obavezu da ga poštuje i pokorava mu se. Moralna pouka basne ističe da u molitvama i preklinjanjima niko ne bi trebao poželeti zlo.

Basna antičkog grčkog pisca Ezopa Kornjača i orao u središte stavlja dve životinje, kornjaču simbol sporosti i orla simbol moći. Kao i većina basni različito je interpretirana kroz istoriju. Uz nju se vezuju moralne pouke da kada bi ljudi imali sve što bi poželeli, često bi bili uništeni i ništa nije sigurno ni lako što nije prirodno. Dositej Obradović je preveo ovu basnu i napisao naravoučenije.

Izraz medveđa usluga potiče od davnina. Pod njim se podrazumeva nevešta ili nespretna usluga koja ne donosi dobre posledice ili nanosi veliku štetu, a ponekad i veliko zlo iako je prožeta dobrim namerama. Priču o medveđoj usluzi je prvi zabeležio ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov u basni Pustinjak i medved 1808. godine. Iz ove basne izraz medveđa usluga prenet je u svakodnevni govor i danas se često koristi i u srpskom jeziku.

Basnu Čavka i paun je napisao antički grčki pisac Ezop, a Dositej Obradović ju je preveo i napisao naravoučenije. Ova basna govori o čavki koja nije mnogo razmišljala o sebi i verovala je da je lepi kostim od paunovih pera može učiniti boljom. Svojim ponašanjem uvredila je paunove i svoje prijatelje čavke. Basna ukazuje kako se ne valja kititi tuđim jer će to biti brzo razotkriveno, a onom ko se kiti tuđim niko neće posle verovati.

Basna Pas i zec antičkog grčkog pisca Ezopa je veoma kratka. U njoj se pas i zec suočavaju u jednoj ljudskoj situaciji u kojoj ukazuju na praktičnu lekciju o životu. Moralna pouka ove basne je da Vam niko ne može biti prijatelj ako ne znate da li mu možete verovati ili ne.

Zevs i kornjača je basna antičkog grčkog pisca Ezopa koja objašnjava kako je kornjača dobila svoj oklop. Basna se odnosi na ljude koji više vole da žive skromni život u svojoj kući, nego da žive bogato u tuđoj kući. Iz nje proizilazi često mišljenje da "nema mesta kao što je dom".

Basnu Orao i lisica napisao je antički grčki pisac Ezop. Prvi deo basne je pripovedački, a drugi deo je moralna pouka koja se sastoji samo od jedne rečenice i naglašava da će svakoga ko pogazi prijateljstvo snaći kazna. Dositej Obradović je preveo ovu basnu i napisao naravoučenije u kome takođe naglašava značaj prijateljstva, ali i opreznosti pri izboru prijatelja.