U jednom logičkom testu, gavran je mogao da dobije veći komad hrane povlačenjem malog konopca pomoću kandži, a trebalo je da to ponavlja dok mu hrana ne bude na dohvat noge. Mnogi gavrani su dobili hranu, već u prvom pokušaju, a neki u roku od 30 sekundi.
U divljini, gavrani su gurali ljude sa stena da bi ih sprečili da se penju do njihovih gnezda ili krali ribu povlačenjem ribarske udice iz rupe na ledu. Oni mogu da prevare životinje ili druge gavrane zbog hrane. Na primer, jedan gavran će odvući pažnju drugoj životinji, a drugi će ukrasti njenu hranu ili će se gavran praviti mrtav pored neke strvine kako bi zaplašio ostale gavrane i oterao ih od ukusne gozbe. Ako gavran zna da drugi gavran gleda gde će da sakrije svoju hranu, on će se pretvarati da stavlja hranu na jedno mesto, dok će je zapravo sakriti na drugo. Pošto su ostali gavrani takođe pametni, to jedino uspe ponekad.
Gavrani mogu da imitiraju ljudski govor. U zatočeništvu oni mogu da nauče da pričaju bolje od nekih papagaja i imitiraju druge zvuke, kao što su automobilski motori, povlačenje vode u toaletu, životinje i pozivi ptica. Najpoznatiji su po imitiranju vukova ili lisica, kada ih privlače do strvina zato što ne mogu da pokidaju utrobu, a pošto ovi pojedu hranu, gavrani dobijaju ostatke.
Gavrani su izuzetno razigrani. Na Aljasci i u Kanadi su viđeni kako koriste krovove prekrivene snegom da bi se klizali, a na Majni kako se kotrljaju niz snežna brda. Oni se često “igraju“ zajedno sa drugim životinjama, kao što su vukovi, vidre i psi. Da bi se igrali sami ili jedni sa drugima koriste i igračke, što je retko za ponašanje životinja, štapiće borove šišarke, loptice, ili kamenčiće. Kada im je nešto smešno, ponekad se podmehuju ili rugaju drugim životinjama.
Gavrani pokazuju empatiju za druge gavrane. Uprkos svojoj nestašnoj prirodi, sposobni su za osećanje empatije. Kada prijatelj gavrana gubi u borbi, on će da uteši gavrana koji je izgubio. Oni se takođe, sećaju ptica koje im se dopadaju i odgovoriće na prijateljski način pojedinim pticama, najmanje tri godine nakon što ih vide. Ali, negativno se odnose prema neprijateljima i sa sumnjom će odgovoriti nepoznatim gavranima.
Gavrani koriste “ručne“ gestove. Istraživači tvrde da prave veoma sofisticirane bezvokalne signale i gestikulišu dok komuniciraju. Studija u Austriji je pokazala da su gavrani ukazivali svojim kljunovima na druge ptice, isto kao i čovek svojim prstima. Oni takođe usmeravaju pažnju na objekat da bi skrenuli pažnju druge ptice.
Gavrani imaju nekoliko predatora. Oni žive dugo, 17 godina u divljini i do 80 godina u zatočeništvu.
