Veliki ljudi, dakle, moraju biti karakterni, moraju se interesovati svim onim što zemlju može unaprediti, oni se donekle moraju baviti politikom.
Prosveta, finansije, privreda, pravda, lična i imovna sigurnost itd., sve to mora interesovati čoveka i od nauke pa i umetnika. I onda je pojmljivo da viđamo vrlo mnogo velikih ljudi, naučnika, književnika, pesnika i umetnika koji se i aktivno bave politikom, i koji nisu indiferentni spram događaja koji se dešavaju u njihovoj otadžbini ili van nje. Ne može se reći da se politikom bave svi, ali da se velika većina bavi, to je izvesno.
A baviti se politikom znači ili se interesovati događajima političkim, izjavljivati svoje odobravanje ili neodobravanje, ili se najzad ubrojavati u izvesnu grupu političku i biti aktivan u politici.
Što je najglavnije, veliki su ljudi nezavisni u politici, oni slabo mare za pohvale i pokude dolazile one odozgo ili odozdo, oni ne teže za popularnošću što je osobina ljudi s manje spreme i slaba karaktera. Seljak koji se bavi partijskom politikom, retko da ima širi pogled van njegove okućnice ili bar opštine, on sve što radi gleda da li će taj rad naći odobravanja u okolini u kojoj je.
Iz dela Veliki ljudi
