Sokrata nije zanimala politika kao nadmetanje elita, već moralni okvir u kome se ona ostvaruje: on je imao uzvišen, neisprljan odnos prema politici! Za njega je politika bila mudrost upravljanja ljudima i stvarima u svrhu ostvarivanja najviših vrednosti: istine, pravde, slobode, svetosti života itd. Baviti se politikom i činiti dobro - to je za njega bilo isto. Njegov etički racionalizam nije se slagao sa demokratskom upravom, u kojoj je bilo mnogo neracionalnog odlučivanja. Trudio se da država uzme razum za svoje načelo, ali je ona radije pribegavala moći; razgovarao je i sa državnicima - koji izgledaju mudri svima drugima a najviše samima sebi - i uveravao ih kako oni misle da su mudri a u stvari nisu, i zato su ga oni mrzeli i optuživali; zamerio im se, ali je to smatrao dokazom da govori istinu.
Iz dela Sokrat - život za istinu
