Društvo
Pojam sinkretizma
Sinkretizam se često određuje kao spoj dve suprotnosti, bez zajedničkog imenitelja u cilju postizanja jačeg uticaja, efekta i slično. To podrazumeva spajanja pojmova, pravaca, ideja i zakona koji potiču iz različitih teorijskih sistema i koji su međusobno inkompatibilni. Danas se ovaj pojam koristi u različitim kontekstima: političkom, psihološkom, filozofskom, teološkom, književnom, lingvističkom i mnogim drugim.
Pesimizam ili negativizam
Pesimizam ili negativizam je mračno shvatanje i gledanje sveta oko sebe. Kao filozofsko učenje ističe da je svet i sve u njemu najgore što može biti, sva stvarnost bezvredna i besmislena i podrazumeva poricanje volje za život, predavanje rezignaciji ili hrabrosti bez iluzija. U savremenom društvu pesimizam je postao široko rasprostranjena pojava.
Oldos Haksli - Mora se birati: ili sreća, ili ono što se zvalo velika umetnost
"Zato što naš svet nije isti kao Otelov. Nema limuzina bez čelika - i nema tragedija bez društvene nestabilnosti. A svet je sada stabilan. Narod je srećan; imaju sve što žele, a što nemaju neće ni poželeti. Imućni su; bezbedni su; nikad ne boluju; ne boje se smrti; žive u blaženom neznanju o strasti i starosti; ne vise im o vratu ni majke ni očevi; nemaju ni žena, ni dece, ni ljubavnika, dakle nikog prema kome bi gajili jake emocije, tako su obrađeni da praktično i ne mogu a da se ne ponašaju onako kako i treba da se ponašaju. A ako nešto zaškripi, tu je uvek soma. Koju vi bacate kroz prozor, gospodine Divljače, u ime slobode. Slobode!" On se nasmeja: "Tražite da Delte znaju šta je sloboda! A sad biste još hteli da shvate i Otela! Molim vas!"
Samoobmana - samozavaravanje
Samoobmana ili samozavaravanje može da se definiše kao čin obmane ili laganja samog sebe. Ona je nesvesni mehanizam koji upravlja našim životom. Često se naziva spoljno maskiranje, pri kojem čovek, potiskuje ili odbija sve sadržaje iz spoljnog sveta koji predstavljaju pretnju njegovoj predstavi o sebi.
Vladeta Jerotić - Tuga i briga razboljevaju čoveka
I još jednom isto pitanje: Kako se razboljevamo? Nismo li ipak "glavni krivci" mi sami? Savremena psihosomatska medicina, nastala u Americi početkom XX veka, ali dobro poznata i najstarijim lekarima - od kineskog nepoznatog lekara dve hiljade pre Hrista koji je ostavio zapis: Tuga i briga razboljevaju čoveka, i Hipokrata u Grčkoj do naših dana - mnogostruko potvrđuje davnašnje naslućivanje, ne samo lekara, već i značajnih filosofa i, naročito, religioznih mislilaca svih religija sveta (monoteističke naročito) da su "greh, bolest i smrt sablasti koje je čovek sam stvorio". O tome danas istinski brine psiho-neuro-endokrino-imunologija.
Simbolika feniksa
Feniks je mitološka vatrena ptica, koja se u srpskoj literarnoj baštini naziva i "žar-ptica". Drevne legende opisuju magičnu sjajnu pticu koja živi nekoliko stotina godina pre nego što umre u plamenu svog gnezda od aromatičnih biljaka, a onda se ponovo rodi iz pepela, da započne novi, dug život. Ova simbolika je toliko snažna da se koristi kao motiv i slika i u popularnoj kulturi i folkloru. Danas se feniks najčešće pominje u izrazu "ustao iz pepela kao feniks" kao simbol za ljude koji se oporave i nastave normalno da žive nakon teške bolesti ili nekog drugog ličnog kraha.
Henri Marej - Teorija ličnosti
Američki psiholog Henri Marej je razvio teoriju ljudske ličnosti zasnovanu na urođenim potrebama pojedinca i njegovom odnosu sa fizičkim i društvenim okruženjem. U svojoj knjizi Explorations in Personality, što se često prevodi sa engleskog jezika kao Istraživanja ličnosti, objavljenoj 1938. godine pokušava da otkrije koji su to "sastavni delovi jedne ličnosti". Ovo delo, koje se često smatra za jedno od najvećih ikada napisanih o psihologiji ličnosti, napisano je na osnovu rezultata trogodišnjeg istraživanja pedeset studenata u kojima je učestvovalo dvadeset osam psihologa različitih škola i uverenja, među kojima su bila tri lekara i pet psihoanalitičara.
Psihoanalitička teorija ličnosti Sigmunda Frojda
Psihoanalitička teorija ličnosti Sigmunda Frojda predstavlja jednu od najobuhvatnijih teorija. U svojim radovima o psihologiji ličnosti on opisuje prostor (topos) koji je odgovoran za čovekovo psihičko funkcionisanje. Topološki model koji predlaže zasniva se na podeli mentalnog aparata na tri sistema: nesvesno, predsvesno i svesno. Istovremeno psihički život i kompleksnost ličnosti opisuje metaforom o santi leda čiji manji deo, koji izranja iznad površine vode, predstavlja oblast svesti, dok mnogo veća masa ispod površine vode, predstavlja oblast nesvesnog. Po njemu ljudska ličnost se sastoji iz tri elementa, koja su poznata kao Id, Ego i Superego.
Oskar Vajld - Zašto bi oni trebali biti zahvalni za mrvice, koje padaju sa stolova bogataša?
Često čujemo, da su siromasi zahvalni za milostinju. Neki od njih bez sumnje jesu, ali najbolji među siromasima nisu nikad zahvalni. Oni su nezahvalni, nezadovoljni, neposlušni i buntovni. I imaju potpuno pravo da budu takvi. Dobrotvornost osjećaju oni kao smiješno neprimjeren način djelomičnog naknađivanja, ili sentimentalnu darežljivost, koju obično prati neko drsko nastojanje sentimentalaca, da vrše tiraniju nad njihovim privatnim životima.
Oskar Luis - Kultura siromaštva
Američki antropolog Oskar Luis je postavio jednu od najuticajnijih teorija o siromaštvu. Do svog antropološkog "otkrića" kulture siromaštva došao je na osnovu dugoročnih terenskih istraživanja među siromašnim meksičkim i portorikanskim porodicama. Svoju teoriju kultura siromaštva iznosi u knjizi Pet porodica: Meksička studija slučajeva kulture siromaštva (Five Families: Mexican Case Studies in the Culture of Poverty), prvi put objavljenoj 1959. godine. Svoj čuveni izraz kultura siromaštva koristi da opiše kao ideju da siromašni ljudi ne uče norme i vrednosti koje im mogu pomoći da poboljšaju svoje uslove i zato upadaju u ponovljen obrazac siromaštva.
Društvo