Društvo
Veni, vidi, vici - Dođoh, videh, pobedih
Veni, vidi, vici, što u prevodu sa latinskog jezika znači Dođoh, videh, pobedih je najpoznatija izreka rimskog državnika i vojskovođe Julija Cezara, koju je izrekao nakon pobede u kratkotrajnom ratu sa pointskim kraljem Farnakom II u bici kod Zele 47. godine pre nove ere. Ova izreka se nalazi i u Cezarovom delu De Bello Gallico (O Galskom ratu). Ona se odnosi na brzu, odlučnu pobedu, a danas se koristi kada se ističe da je nešto neočekivano lako i brzo urađeno ili kada se neočekivano brzo i lako rešio neki problem.
Bernar Buržoa - O Gotfridu Vilhelmu Lajbnicu
Filozof celosti bio je pre svega celovit čovek. Lajbnic radi na verskom pomirenju hrišćana, na političkom ostvarenju hrišćanske Evrope, ali pre svega na političkom jedinstvu Nemačke; on pravi projekte za oživljavanje nemačke industrije, izumeva mašinu za računjanje...
Pojam simbola
Simboli su predmet interesovanja mnogih disciplina: istorije, religije, lingvistike, sociologije, antropologije, umetnosti, psihologije. Iako se simbol veoma teško definiše, najrazličitiji autori od tvoraca religijskih tekstova, do onih koji se bave semiologijom i prirodnim naukama, slažu se da je simbol znak koji sadrži dvostrano jedinstvo.
Umetničko stvaralaštvo i odgovornost
Umetničko stvaralaštvo može biti dovedeno u odnos sa pitanjem njegove odgovornosti. Za razliku od klasične auratske umetnosti moderna umetnost međutim, ne daje mnogo materijala i mogućnosti da bi se u vezi sa univerzalnim problemom umetničkog dela i umetničkog stvaralaštva razmotrio problem odgovornosti.
Deža vi - već viđeno
Deža vi ili već viđeno kako se najčešće prevodi je misteriozni osećaj da je čovek nešto već video, doživeo ili nekoga upoznao čak iako ga vidi prvi put u životu. Ovaj psihološki fenomen je obavijen tajanstvenošću i magijom i za njega ne postoji jedinstveno objašnjenje. Mnoge teorije ga opisuju kao sećanje na san, predznanje, slučajno preklapanje događaja ili čak prošlog životnog iskustva u kome se ponovo razvijaju drevna sjedinjenja.
Lorens van der Post - O Karlu Gustavu Jungu
Jung trenutno nije pričao, već je samo pažljivo slušao. To je bila jedna od njegovih najdirljivijih osobina. Večito je bio zaokupljen nekim mislima i trebalo je samo da počne da govori pa da svakom postane jasno kako mu um naprosto kipti od novih ideja. Pa ipak, uspevao je da bude jedan od najboljih i najpažljivijih slušalaca. Dok sam ih slušao, imao sam vremena da ga dobro osmotrim, pošto su on i profesor bili previše zaneti razgovorom da bi mi poklonili više od kurtoazne pažnje.
Đuro Šušnjić - Sokratov etički racionalizam nije se slagao sa demokratskom upravom, u kojoj je bilo mnogo neracionalnog odlučivanja
Voleo je narod, ali mu je bila strana vladavina naroda, pošto je smatrao da državom treba da upravljaju sposobni i mudri. Ne bi trebalo smetnuti s uma da se Sokrat po pravilu obraćao pojedincu a ne masi: po tome se vidi da on nije politički vođa, već mudrac koji je zabrinut za onog izuzetnog, koga masa lako zarobi i povede pogrešnim putem! Masa je loš učitelj i još gori sudija: masa ne sudi, ona presudi po kratkom postupku! Mudri su uvek stvarali psihološku nelagodu i po pravilu doživljavali odbacivanje od strane mase. Pojedinac bi trebalo da sumnja u svaku odluku koja je donesena bez njega, mimo njega, pa i protiv njega.
Antonio Gramši - O Karlu Marksu
Karl Marks je za nas učitelj duhovnog i moralnog života, a ne pastir sa šibom. On podstiče na razmišljanje lenje mozgove, budi plemenite snage koje dremaju ali se moraju probuditi, jer im predstoji odlučan boj. On je primer silnog, upornog rada na postizanju jasnoće i poštenja u idejama, solidne kulture neophodne da se ne bi govorilo u prazno, o apstrakcijama. To je monolitan blok svesne i misaone humanosti, čovek koji nema dlake na jeziku, koji ne stavlja ruku na srce da pokaže kako oseća, već gradi gvozdene silogizme koji obuhvataju stvarnost u njenoj biti i njome vladaju, koji prodiru u mozgove, ruše naslage predrasuda i čvrstih ideja, podižu moral, okrepljuju karakter.
Džordž Orvel - Vas, niže klase, žalimo isto kao što bismo žalili šugavu mačku
Pokušavam da zađem dalje od neposrednih ekonomskih uzroka, i dokučim kako je uopšte zadovoljstvo za bilo koga kada misli na ljude koji su osuđeni da doživotno peru sudove. Jer nema nikakve sumnje da ljudi - dobrostojeći ljudi - zaista nalaze zadovoljstvo u takvim mislima. Rob, rekao je Markus Katon, mora da radi kad god ne spava. Nije bitno da li je taj rad potreban ili nije, on mora da radi, jer je rad sam po sebi dobar - bar za robove. Ovaj stav i dan-danas važi, pa je zato i toliko beskorisnog rintanja na svetu.
Ludistički pokret - "instinktivni" bunt protiv novog ekonomskog poretka
Revolucionarni pokret poznat kao ludizam se razvio u Engleskoj, prvoj industrijskoj naciji, između 1810. i 1820. godine, počevši od tekstilne industrije, prve i najvažnije grane kapitalističkog preduzetništva tog doba. Ludistički pokret je počeo u blizini Notingema krajem 1811. godine, a sledeće godine se proširio na Jorkšir, Lankašir, Darbišir i Lesteršir.
Društvo