Društvo
Brak kao univerzalna zajednica
Iako se bračne ceremonije, pravila i uloge mogu razlikovati od jednog društva do drugog, brak se smatra univerzalnim, jer je kao društvena institucija prisutan u svim kulturama i ima različite implikacije. Najstariji istorijski zapisi ističu da se brak smatrao delom običaja i tradicije, a da je odatle evoluirao u savremene oblike regulisane pravom i zakonom.
Točak Darme - slikoviti prikaz Budinog učenja
Točak Darme je jedan od najstarijih i najvažnijih budističkih simbola, jer predstavlja Budino učenje. Okretanje točka je metafora brzih duhovnih promena nastalih učenjima Bude. On zauzima središnje mesto u hinduizmu, đainizmu i budizmu, koji se zbog toga nazivaju darmičkim religijama.
Mark Ože - Predmoderni vremenski simboli ujedno su i svojevrsni prostorni simboli sveta
Prisustvo prošlosti u sadašnjosti, koja je nadilazi i traži: po Žanu Starobinskom, suština modernosti je upravo u toj vrsti pomirljivosti. U jednom svom skorašnjem članku, autor tim povodom primećuje da su najveći predstavnici moderne umetnosti stvorili u svome delu "mogućnost polifonije: bezbrojna ukrštanja sudbina, postupaka, misli ili sećanja mogu se graditi na koračnici koja otkucava časove zemaljskih dana i označava trg gde se održavao (i gde bi se mogao još održavati) drevni ritual".
Kolonijalizam - politička i ekonomska kontrola nad zavisnom teritorijom
Kolonijalizam je praksa dominacije koja podrazumeva podređivanje jednog naroda drugom. Najčešće se određuje kao praksa gde pojedine države šire svoj suverenitet izvan matične teritorije kroz osnivanje kolonija, čije se domorodačko stanovništvo stavlja pod neposrednu vlast ili ih iseljava. Aspekti kolonijalizma uključuju rasnu i kulturnu nejednakost između vladajućih i domorodaca, političku dominaciju i eksploataciju matičnih populacija. Kolonijalizam se često kritikuje kao osnova neujednačenog društvenog i ekonomskog razvoja širom sveta.
Društvena stratifikacija kao rezultat društvene nejednakosti
U svim ljudskim društvima postoji neka vrsta društvene nejednakosti i sva se društva razlikuju prema načinima kontrole nejednakosti. Društvena stratifikacija uglavnom oslikava društvene grupe koje su rangirane jedna iznad druge, na temelju količine moći, ugleda i bogatstva koje njihovi članovi poseduju. Kroz istoriju postoje četiri sistema stratifikacije: ropstvo, kaste, staleži i klase.
Imanuel Kant - Karazanov san
Ovaj škrti bogataš je u istoj meri u kojoj je raslo njegovo bogatstvo zatvarao put u svoje srce sažaljenju i ljubavi prema drugima. Međutim, ukoliko se ljubav prema ljudima hladila, utokoliko je na drugoj strani rasla njegova revnost u molitvama i verskim obredima. Posle ovog priznanja, on ovako nastavlja:
Optimizam - očekivanje najboljeg ishoda
Optimizam se najčešće određuje kao sklonost da se očekuje najbolji mogući ishod ili oslanja na one aspekte date situacije koji ulivaju najviše nade. Rezultati novijih istraživanja su pokazali gotovo iznenađujuće pozitivnu sliku u korist prednosti optimizma u odnosu na pesimizam. Teorija da je optimizam važan i da doprinosi pozitivnom ishodu postala je deo popularne kulture.
Matrijahat ili ginekokratija
Matrijahat ili ginekokratija je politički ili društveni oblik u kojem dominiraju žene, a posebno majke. Mitovi i usmena tradicija govore da su mnoga savremena društva nekada bila matrijahalna ili da je postojalo mnogo različitih matrijahalnih društava. Švajcarski psiholog i antropolog Johan Banhofen je u delu Materinsko pravo, koje je objavio 1861. godine među prvima postavio tezu o matrijahatu. Matrijahalna društva svode se danas na tek nekoliko u zabitima koje odlikuje siromaštvo.
Karl Jaspers - Četiri pojma krivice
Treba razlikovati:
1. Krivičnu odgovornost: Zločini su objektivno dokaziva dela koja nesumnjivo krše zakone. Instanca je ovde sud, koji u pravnom postupku pouzdano utvrđuje činjenice i na njih primenjuje zakon.
Žrtveni jarac - prebacivanje krivice na nevinu žrtvu
Pod pojmom žrtveni jarac najčešće se podrazumeva nevina žrtva na koju se prebacuje tuđa krivica i koja ispašta za tuđe grehe. Ovaj pojam je opisao i dao mu naziv britanski antropolog Džejms Džordž Frejzer u delu Zlatna grana, objavljenom 1890. godine. U mnogim primerima iz različitih sredina on potvrđuje svoje postavke o iskonskom običaju ljudskih zajednica da pokušavaju sebe da razreše zla obrednim prenošenjem na živa ili neživa bića.
Društvo