Društvo
Seren Kjerkegor - Koliko je beskrajna prednost mogućnosti, toliko je dubok pad
Je li očaj prednost ili nedostatak? Očaj je, čisto dijalektički, oboje. Kad bismo očaj zamislili apstraktno, ne misleći ni na kojeg određenog očajnika, morali bismo reći: očaj je ogromna prednost. Mogućnost te bolesti prednost je čovjeka pred životinjom, i ta ga prednost odlikuje sasvim drukčije nego uspravni hod; jer ona ukazuje na beskrajnu uspravljenost ili na beskrajnu superiornost da je on duh. Mogućnost te bolesti prednost je čovjeka pred životinjom; posvećivati pažnju toj bolesti prednost je kršćanina pred prirodnim čovjekom; bitit izliječen od te bolesti jest blaženstvo kršćanina.
Simbolika jednoroga
Jednorog je jedno od najmisterioznijih mitoloških bića. Od davnina je idealizovan u bezbrojnim pričama, pesmama, legendama i mitovima. Prema mitologiji, jednorog je beli konj sa rogom na čelu, čijim telom teče srebrna krv. On je simbol čistote, čednosti i devičanstva duše. Ali, uprkos raširenom uverenju u njegovo postojanje, vekovima ne postoje dokazi o viđenju tih stvorenja. Danas, jednorozi sa bisernim telima i dugim, spiralno rezanim rogovima dominiraju maštovitošću javnosti, a junaci su crtanih flimova i video igrica.
Filantropija ili čovekoljublje
Filantropija ili čovekoljublje se izražava kroz slobodu i nezavisna je od religijskih, političkih, ekonomskih ili drugih okvira. U njenoj osnovi je želja da se pomogne drugim ljudima bez očekivanja lične koristi. Određivanje ovog pojma se menjalo kroz istoriju. Nekada se pod ovim pojmom podrazumevao religiozni zahtev i vrlina, kao i blagonaklonost prema zajednici, a danas se podrazumeva aktivan napor da se promoviše ljudska dobrobit.
Artur Šopenhauer - Jedina je sadašnjost istinita i izvesna
Jedna važna strana mudrosti u životu sastoji se u tome da održimo ravnotežu u svome obaziranju na sadašnjost i obaziranju na budućnost, te da nam jedna ne pokvari drugu. Mnogi žive suviše u sadašnjosti: to su lakomisleni; drugi, suviše u budućnosti: to su plašljivci i nesmelice. Retko će ko pogoditi pravu meru.
Martin Hajdeger - O humanizmu
Izričito se pod svojim imenom Humanitas prvi put promišlja i njoj teži u vrijeme Rimske republike. Homo humanus suprotstavlja se homo barbarusu. Homo humanus je ovdje Rimljanin koji rimsku virtus povisuje i oplemenjuje "utjelovljenjem" od Grka preuzete paideia. Grci jesu Grci helenizma kojih se naobrazba naučavala u filozofskom školama. Ona se tiče eruditio et institutio in bonas artes. Tako shvaćena paideia prevodi se s "humanitas". Prava se romanitas homo romanusa sastoji u takvoj humanitas.
Fridrih Engels - Položaj radničke klase u Engleskoj
Sin bogatog nemačkog industrijalca Fridrih Engels je u Mančesteru proveo dve godine, gde je izučavao posao u tekstilnoj industriji, a u slobodno vreme sakupljao podatke za svoje prvo delo Položaj radničke klase u Engleskoj (Die Lage der arbeitenden Klasse in England), koje je objavljeno 1845. godine. On napušta "varvarsku indiferentnost, tvrdi egoizam s jedne strane i bezimenu bedu s druge strane" i govori o brutalnom izrabljivanju radnika u onom zloglasnom kapitalizmu XIX veka. Ovu strašnu optužbu kapitalizma i buržoazije neki teoretičari povezuju i danas sa stradanjem radnika u pojedinim zemljama.
Ludvig Gumplovič - Naturalistička teorija društva i istorije
Austrijski sociolog jevrejskog porekla Ludvig Gumplovič je najvažniji predstavnik sociološkog pravca socijalnog darvinizma, koji naglašava da se društvo može objasniti samo pomoću zakona o borbi za opstanak. Njegov teorijski pristup se formirao u kontekstu stalnih sukoba različitih etničkih grupa u Austrougarskoj monarhiji. Kombinujući teoriju borbe za opstanak Čarlsa Darvina sa rigoroznom naučnom metodologijom Ogista Konta, on je razvio naturalističku teoriju društva i istorije.
Vilijam Mek Dugal - Teorija instinkta
Vilijam Mek Dugal je bio jedan od osnivača socijalne psihologije i najuspešnije je razvio teoriju instikta. Njegovo delo Uvod u socijalnu psihologiju, objavljeno je 1908. godine, gotovo dvadeset godina pre nego što je socijalna psihologija bila široko prihvaćena kao deo psihologije. U ovom delu su predstavljeni njegovi stavovi o značaju instinkta u razvoju društvenog odgovora i namernog postavljanja ciljeva. On je sproveo mnoge eksperimente koji su trebali da dokažu njegove ideje o instinktivnom ponašanju ljudi.
Pojam buržoazije
Pojam buržoazije je u prošlosti, pa i danas, zavisno od istorijskog perioda i ideološke osnove označavao različite društvene grupe, odnosno klase, a u najširem smislu označavao je građanstvo, odnosno građansku klasu. U društvenoj i političkoj teoriji, pojam buržoazije je u velikoj meri bio odrednica Karla Marksa i onih na koje je uticao. Tako Marks određuje pod pojmom buržoazije vlasnika kapitala i sredstava za proizvodnju. U popularnom govoru pojam buržoazije podrazumeva materijalizam i težnju za "ugledom". Francuski komediograf Molijer je ismejavao, a avangardni norveški dramski pisac Henrik Ibzen je kritikovao buržoaziju.
Rudolf Karnap - Etika
Jedan dio filozofije, koji neki filozofi smatraju najznačajnijim, dosada uopće nije bio spomenut, naime, filozofija vrijednosti, sa svojom glavnom granom, moralnom filozofijom ili etikom. Riječ "etika" upotrebljava se u dva različita smisla. Gdjekad se stanovito empirijsko istraživanje naziva "etikom", tj. psihološka i sociološka istraživanja o radnjama ljudskih bića, naročito u pogledu podrijetla tih radnji iz osjećaja i htijenja te njihova učinka na druge ljude.
Društvo