Id (ono) predstavlja iskonski aspekt ličnosti i odnosi se na sadržaj sklopa ličnosti sa kojim se osoba rađa, uključujući instinkte. On funkcioniše po principu prijatnosti i teži neposrednom zadovoljavanju svih želja i potreba. Ako ove potrebe nisu odmah zadovoljene, rezultat je stanje anksioznosti i napetosti.
Ego (ja) se razvija iz Ida i posredstvom sekundarnih procesa nastoji da zadovolji njegove porive, ali uzimajući u obzir zahteve koje nameće stvarnost i procenu mogućih posledica koje mogu da nastanu iz izvršene radnje. On takođe prazni i olakšava tenziju koju stvaraju nedozvoljeni impulsi kroz sekundarni proces, u kome pokušava da pronađe objekat u stvarnom svetu koji odgovara mentalnoj slici koji je stvorio primarni proces Ida.
Superego (nad ja) predstavlja moralno oružje ličnosti i zastupa više idealno nego realno, teži više savršenstvu nego zadovoljstvu. On počinje da se stvara i razvija od pete godine života i pod uticajem socijalne sredine. U njemu su svi internalizovani moralni standardi i ideali, kao i osećaj za dobro i loše.
Id, Ego i Superego rade zajedno na stvaranju ljudskog ponašanja, daju svoj doprinos ličnosti i međusobno sarađuju. U meri u kojoj je Id fizičkog karaktera, u istoj meri je Superego društvenog i kulturnog karaktera i oba podjednako nastoje da prisile Ego da udovolji njihovim diktatima. Osoba sa dobro razvijenim Egom je u stanju da efikasno upravlja pritiscima, dok sa previše ili premalo snage Ega može da postane previše rigidna i nepopustljiva ili veoma lako uzburkana. Prema Sigmundu Frojdu, ključ za zdravu ličnost je ravnoteža između Ida, Ega i Superega.
