Veruje se da je slavuj dobio ime pre više od 1000 godina. Reč slavuj, na engleskom jeziku nightingale znači pevačica noći. Slavuj je dobio ovo ime zbog činjenice da se njegovo pevanje čuje isto tako dobro noću kao i danju. Mislilo se da slavuj samac peva noću da bi privukao ženku.
Slavuj ima svestran glas. On može da reprodukuje mnogo zvižduka, trilera i žamora. Kada upozorava oglašava se dubokim kreketanjem kao žaba. Dugo se verovalo da su ženke te koje pevaju, ali utvrđeno je da ženke slavuja ne stvaraju toliko različitih zvukova kao mužjaci. Slavuj je veoma oprezan i zato najčešće peva dok je dobro sakriven u nekom grmu, gde je skoro nevidljiv, zbog neupadljivog perja. Peva samo u proleće, a već u junu sve ređe peva. U avgustu izgleda kao da su slavuji, već otišli na jug. Međutim, oni su i dalje tu, ali su tihi i neprimetni. Slavuj ne peva samo noću, kao što se obično misli, i ako se ne uznemirava, često peva i danju. Mužjak obično prestaje da peva kada se njegova jaja izlegu da ne bi privukao nepotrebnu pažnju neželjenih posetilaca na svoje gnezdo.
Slavuji su ptice selice. Zimu provode u Africi, a vraćaju se u aprilu. Mužjaci stižu prvi, a ženke malo kasnije. Mužjak traži isto mesto na kome je živeo prošlog leta i počinje da peva. U toku prvih noći posle povratka čitav kraj odzvanja od njegovog pevanja. Verovatno želi svojoj partnerki koja se vraća da u noćnoj tami uputi neki signal, ili ako je nema da je pronađe i osvoji.
Slavuj se gnezdi u gustom rastinju šuma, parkova i vrtova. Gnezdo gradi uz samu zemlju ili na zemlji, i često među mladim izdancima nekog oborenog stabla, uz panj, ili busen trave. Podlogu gnezda uglavnom čini suvo hrastovo lišće, a oblaže se suvim stabljikama, travom, mahovinom ili korenčićima. Ženka snese četiri do pet maslinasto zelenih jaja, a o mladuncima se brinu oba roditelja. Slavuj se prema neprijateljima ponaša veoma plašljivo, jer se boji za svoj porod, ali kada mu preti opasnost veoma je hrabar.
