Artnit

Nemački slikar, vajar, grafičar i pesnik Maks Ernst je jedan od prvih umetnika koji likovno predstavljaju ideje nadrealizma - snove, vizije privida i individualnu percepciju stvarnosti. Za svoju poznatu sliku Slavuj ugrožava dvoje dece iz 1924. godine rekao je da mu je došla u snu kada je imao halucinacije zbog groznice kao dete. Ova slika se danas nalazi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.

Slavuji su najpoznatiji po svojoj moćnoj i lepoj pesmi. I sam njihov naziv na engleskom jeziku, nightingale se koristi više od 1000 godina, što znači noćna pevačica. Njihova pesma je opisana kao jedan od najlepših zvukova u prirodi, i inspirisala je bajke, opere, knjige i veliki deo poezije, a često je spominjana u narodnim pričama i poslovicama.

Ideja o životinji kao junaku koji se žrtvuje je prikazana u mnogim kratkim pričama Oskara Vajlda, koje se često nazivaju bajke, verovatno i zato što je verovao da je čovek dehumanizovan u materijalističkom dobu, a samim tim i da više nije u stanju da ostvari moralna i humana dela. Tema žrtvovanja životinje je i u jednoj od njegovih najboljih kratkih priča Slavuj i ruža, koja je objavljena 1888. godine. Slavuj je tragični heroj, koji žrtvuje svoj život da bi prava ljubav trajala zauvek.

Ležim u travi pod palmom. Najmiliji moj drug leži pod onom drugom: Jučer ga sahranismo...

Tuga mi na srce pada.

Pritmurenim očima pozirem u nebesa i u one Božje zvijezde: gdje je ona nesretna, pod kojom se rodih? - -

Kad je na nebu zablistao mesec, Slavuj je doleteo na Ružin Žbun, počinuo na grančici i priljubio se uz trn. Cele noći pevao je, pripijajući grudi uz trn, a hladni kristalni mesec priklonio je svoje lice i slušao. Svu noć pevao je Slavuj a trn je sve dublje i dublje prodirao u njegove grudi a iz njih je, kap po kap, curila živa krv!

- Ako hoćeš da dobiješ crvenu ružu - rekao je Ružin Žbun - ti je moraš sam stvoriti od zvukova na mesečevoj svetlosti, i ti je moraš crveno obojiti krvlju svoga srca. Moraš mi pevati, stežući se grudima uz moj trn. Svu noć moraš mi pevati i moj će ti trn probosti srce. Tvoja živa krv preliće se u moje žile i postaće moja krv.

Slavuji su poznati po svojoj lepoj, melodičnoj pesmi. Žive na rubovima šuma, u parkovima i vrtovima. Ne mogu da se pronađu lako zbog njihove plašljive prirode, ali njihovo pevanje može da se čuje skoro u svako doba dana. Vekovima se u Evropi i Aziji slavuj smatra za najlepšu pticu pevačicu.