Pesma Spomen na ustanak ima šest strofa. Stihovi nisu pravilni, a rima je nestalna i isprekidana. Svojom formom prikazuje haotičnost koja se oseća u narodu. U njoj pesnikinja slika ratno stanje u Srbiji, kada su klijali bunt i otpor, a u svakoj pori života i u svemu se osećala napetost i buntovnički naboj.
Prva strofa pesme Spomen na ustanak počinje stihom “Srbija je velika tajna“, koji izražava pretnju i zlu slutnju. Nabrajajući detalje iz stvarnosti Srbije od grma i ptice, kukuruza i guštera, devojke i starice, preko potoka, reka, crkvenog zvona do žetelačke pesme i uspavanke pesnikinja stvara svoj pesnički svet koji pretvara u ljubav prema zemlji Srbiji. Poslednji stih pesme se vraća na Srbiju kao osnovni motiv, stihom koji počinje rečima “u toj zemlji…“, kojim se upozorava neprijatelj u Srbiji da ničemu, ni najmanjoj stvari ne sme da veruje “ni zečjoj stopi, ni tragu konjskih kopita“, jer su možda tajni dogovori “i žetelačke pesme i udari šumskih sekira i uspavanka uz kolevku skrita“.
