Možda je noćas izgubio vid,
pa moli i zapomaže.
Možda je pao na oštru hrid,
pa me zove da mi kaže.
Doziva iz tame njegov glas,
viče me bez predaha.
Moram poći, mada ko klas
od čudnog drhtim straha.
Moram niz šumski sići most
da vidim šta se zbiva,
zašto kroz noć taj kobni gost
sumorno mene doziva;
zašto nebeski celi svod
pun je njegovih jauka.
Moram u noć, pa ma šta god
od slepog čula ćuka.
Nedelja, 28 Februar 2021 11:15
Desanka Maksimović - Ćuk Istaknut
Ćukovi, Johan Fridrih Nauman, Istorija ptica centralne Evrope, 1899. godine
Kao poludeli prorok, ćuk
iz dubine tame viče.
Možda sumorni njegov huk
sudbinu moju proriče.
Objavljeno u
Pero
Tagovano
Najnovije:
- Artur Šopenhauer - Afektacija u stilu može se uporediti sa pravljenjem grimasa na licu
- Aleksandar Sergejevič Puškin - Crtice i aforizmi
- Simona de Bovoar - Jugoslavija
- Dejvid Herbert Lorens - Tužna je i sumorna stvar putovati iz Italije, makar i u Francusku
- Alber Kami - A možda me nikad nijedan kraj osim Sredozemlja nije odnio u isti mah tako daleko i tako blizu samom sebi
