Artnit

Subota, 24 Maj 2014 14:38

Gustav Flober - Uspomene Istaknut

Dizajn korica knjige Novembar Dizajn korica knjige Novembar

Dugo sam sa uživanjem čeprkao po svom promašenom životu; s radošću sam sebi govorio da je mladost moja prošla, jer radost je osetiti da vam se studen uvlači u srce i da, pipkajući ga rukom kao ognjište sa koga se još diže dim, možete reći: više ne gori. Ponovo sam polagano prelistavao sve stranice svoga života, sve misli, strasti, dane zanosa, dane tuge, treptaje nade, kidanja u duševnim mukama. Sve sam ponovo video, kao čovek koji obilazi katakombe i polako razgleda, sa obe strane, mrtve poređane kraj mrtvih.

Međutim, izbrojim li svoje godine, ja se nisam tako davno rodio, ali imam mnoge uspomene koje osećam i koje me pritiskaju kao što starce pritiskaju svi dani koje su proživeli; ponekad mi se čini da sam trajao mnoge vekove i da se u mom biću skrivaju otpaci mnogih minulih postojanja. Otkud to? Jesam li voleo? Jesam li mrzeo? Jesam li štogod tražio? Ja i sada sumnjam u to; živeo sam izvan svih pokreta, izvan svake borbe, ne pašteći se ni oko slave, ni oko zadovoljstava, ni oko nauke, ni oko novca.

Od svega ovoga što sledi niko ništa nije znao, i oni koji su me svakog dana viđali nisu znali ništa više od drugih; bili su, u odnosu na mene, kao postelja na kojoj spavam i koja ne zna za moje snove. A uostalom, zar ljudsko srce nije ogromno samovanje u koje niko ne može da prodre? Strasti koje u njemu žive liče na putnike u pustinji Sahari, umiru u njemu ugušene, i njihovi se krici izvan njega uopšte ne čuju.

Iz romana Novembar

Pročitano 1501 puta Poslednji put izmenjeno Sreda, 14 Avgust 2019 10:16
Više iz ove kategorije « Veče Vila zida grad »

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Pero Gustav Flober - Uspomene