Pero
Knjiga starog mačka o mačkama svakodnevnim
Engleski pesnik američkog porekla T. S. Eliot je bio ljubitelj mačaka. U svom životu posedovao je mnoge mačke, koje je nazivao smešnim imenima. Fasciniran dostojanstvenom udaljenošću svojih mačjih saputnika, on je pisao modernističku poeziju sa aluzijama na njih. Njegova knjiga lakih stihova pod nazivom Old Possum’s Book of Practical Cats, koja se često prevodi kao Knjiga starog mačka o mačkama svakodnevnim ili Knjiga starog oposuma o praktičnim mačkama slikovito opisuje psihologiju mačaka. Ilustraciju korica uradio je T. S. Eliot, a u potpunosti ilustrovao britanski ilustrator Nikolas Bentli. Kasnija izdanja ove knjige uključuju crteže čuvenog američkog ilustratora Edvarda Gorija koji je i sam bio veliki ljubitelj mačaka.
Ingmar Bergman - To vjerovanje u granice je tek strah i razum koji nas tjera na put povratka
Shvaćaš li da se čudim ponekad kako izgleda ta stvarnost tamo gdje moj dječačić živi i diše. Istovremeno mi je jasno da je to nemoguće opisati, jer je to svijet oslobođenih osjećaja. Viktoru je mnogo teže no meni. On kaže da više ne može vjerovati u Boga budući da Bog dopušta da djeca umiru, izgore, postaju maloumna, strijeljaju se ili umiru od gladi. Ja mu pokušavam objasniti da između odraslih i djece ne postoji nikakva granica jer odrasli i nadalje ostaju djeca, koja moraju živjeti preodjeveni kao djeca.
Dušan Radović - O sebi
Niš, ranih godina moga detinjstva bio je, bar u tome delu grada, uz takozvani Crni put, železničarski, lumpenproleterski, siromaški... Niko tu ništa naročito nije očekivao od života. Sinovi su nastavljali stazama svojih očeva: kočničari, vozači, pružni radnici... Ja sam se među njima dobro osećao. To je bio onaj mekši, majčin zavičaj. Drukčije je bilo po očevoj liniji, koja je bila čačanska, probuđena, okrenuta velikom svetu...
Gradski miš i seoski miš
Basna antičkog grčkog pisca Ezopa Gradski miš i seoski miš prikazuje na slikovit način kroz kratku priču o gradskom mišu i seoskom mišu suprotnosti između grada i sela i tako ističe da ne postoji apsolutno nikakvo mesto koje je lepše od svoje kuće i mira koji ona pruža. Ova basna poručuje da je bolje biti bezbedan i slobodan nego u obilju usred puno straha i nesigurnosti.
Vojislav Ilić - Sveti Sava
Ko udara tako pozno u dubinu noćnog mira
Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?
"Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata,
Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata.
Hilandarski tipik
Kao monah, Sveti Sava je zajedno sa ocem Stefanom Nemanjom (u monaštvu Simeon) osnovao i izgradio manastir Hilandar. Oni su u kasnu jesen 1197. godine na Svetoj gori otkrili ostatke zidina starog grčkog manastira Hilandara i odlučili da ga obnove. Sredinom sledeće godine u Hilandaru je bilo osnovano srpsko bratstvo. Za potrebe ovog manastira Sveti Sava je napisao Hilandarski tipik 1200. godine, odmah posle smrti svog oca 1199. godine. Ovo je prvi tipik jednog velikog srpskog opštežića, po kome će se uglavnom upravljati i drugi srpski manastiri, sa manjim prilagođavanjem. Njegov original nije sačuvan, a rani prepis u obliku pergamentnog kodeksa, koji se danas nalazi u Hilandaru verovatno potiče iz dvadesetih godina XIII veka.
Franc Kafka - O ženidbi
Najpre si neuspeh moje ženidbe postavio u niz mojih uobičajenih neuspeha; nisam imao ništa protiv toga, pod pretpostavkom da prihvatiš moje dosadašnje objašnjenje tih neuspeha. On se nalazi zaista u tom nizu, samo značaj te stvari potcenjuješ i to tako potcenjuješ da kada razgovaramo o tome, govorimo o sasvim različitom.
Lisica i grožđe
Lisica i grožđe je basna antičkog grčkog pisca Ezopa. Iako opisuje čisto subjektivno ponašanje, izraz "kiselo grožđe" koje se razvija iz nje se često koristi u svakodnevnom govoru, kao ilustracija za stanje kognitivne disonance, a po njoj se naziva mehanizam odbrane, jedan oblik racionalizacije u psihologiji. Izraz "kiselo grožđe" se često određuje kao pokušaj da se umanji značaj nedostignutog uspeha i pred sobom i drugima opravda neuspeh.
Naš stari dome
Brojne elegije Alekse Šantića imaju porodično-intimni karakter. I u njegovoj pesmi Naš stari dome koju je napisao 1906. godine, koja predstavlja intimnu ispovest iskazana je tuga za prošlim vremenima sreće i spokoja, bol za porodicom i porodičnom toplinom, osećanje usamljenosti. Ova melanholična, lirska priča u stihovima o prolaženju mladosti i porodične sreće je obojena tamnim i mračnim tonovima.
Miloš Crnjanski - O Aleksi Šantiću
Sedeo je, nad Neretvom, uz kafu, sa jednom bolesnom izmučenošću, koja je volela još samo sveće i mesečinu. Ni o svojoj rodoljubivoj poeziji nije hteo da govori. U životu ne videh čoveka tako stidljive čistote i žudi. Nijedna prljava reč, nijedan mesnati osmeh, nedeljama. Nikad se nije ženio i kad mu opisah Onu, koju je godinama voleo, pesnik ljubavi samo odmahnu rukom. Ako bude ispalo da ga proglase malim pesnikom, sećaću se kako je sve u noći i večeru njegov lik prelivalo zanosom. Voleo je zemlju, a neku duboku i strasnu stidljivost imao je i u toj najdužoj ljubavi.
Pero