Pero
Efraim Kišon - Čovek u životu može mnogo postići lažima, ali lažima ne može da nasmeje ljude
Humorističko delo je ili zabavno ili nepodnošljivo. Tu nema sredine, baš kao što je to slučaj i sa telefonskim brojem koji otprilike znamo, ili sa ženom koja je tek malo trudna.
Ezopove basne
Antički grčki pisac Ezop je stvorio basnu kao književnu vrstu, s najčešće tragičnim završetkom i poučnom moralnom poukom, koja je često dodata na kraju u obliku posebne poruke. Smatra se da je bio rodom iz Frigije u Maloj Aziji i rob u antičkoj Grčkoj. Uglavnom je pisao o životinjama koje imaju ljudske osobine i predstavljaju razne karakterne osobine ljudi, kao što su glupost, sebičnost, tvrdoglavost, pohlepa, lenjost, gordost, nemar, bahatost, neodgovornost, zloba, koje je kroz svoje basne kritikovao i opisivao. U nekim basnama su protagonisti i biljke, predmeti, pojmovi, ljudi, pa čak i bogovi.
Konj i magarac
Basnu Konj i magarac napisao je antički grčki pisac Ezop. Ova kratka priča kroz razgovor konja i magarca ističe moralnu pouku da ne dobijaš ništa ako si sebičan. Dositej Obradović ju je preveo i napisao naravoučenije, kojim se posebno ističe da ako se udruže veliki s malima, zajedno u životu bolje će proći.
Džerom Dejvid Selindžer - Perfektan dan za banana-ribe
“Gospođice Karpenter. Molim vas. Ja znam svoj posao,“ rekao je mladi čovek. “Vi samo držite oči dobro otvorene da vam ne promakne ni jedna banana-riba. Danas je upravo perfektan dan za banana-ribe.“
“Ne vidim ni jednu“ rekla je Sibil.
Lav i zec
Basna Lav i zec antičkog grčkog pisca Ezopa bavi se problemom pohlepe i željom da se ima više nego što nam treba. Iz ove basne on izvodi moralnu pouku da čovek uvek treba da iskoristi priliku koja mu je pri ruci. Dositej Obradović je preveo basnu i napisao naravoučenije kojim kritikuje lakomost.
Elizabet Baret Brauning - Kako Te to ja volim...
Kako Te to ja volim...
Kako Te to ja volim? Dozvoli mi da nabrojim načine.
Volim te do dubina, širina i visina
do kojih moja duša može doprijeti, kada osjeti potrebu da odluta.
Do samoga prestanka postojanja i konačne pripadnosti.
Kako Te to ja volim...
Svoju poznatu pesmu Kako Te to ja volim engleska pesnikinja Elizabet Baret Brauning je prvi put objavila 1850. godine u delu Soneti sa portugalskog koje predstavlja poetski dokaz njene ljubavi prema suprugu, engleskom pesniku Robertu Brauningu. Elizabet Baret Brauning izabrala je ovaj naziv kako bi ostavila utisak da je prevodila delo sa portugalskog jezika i time izbegla bilo kakve kontroverze.
Boris Vijan - Život se umotava u magareću kožu, kao što se u slatki omotač stavljaju gorki prahovi kako biste ih bezbolno progutali
- U kom smislu su vas - upita odmah gospodin Bril - vaše studije formirale? I molim vas da se ne zadovoljite samo pričom o vašem detinjstvu. Koji je bio rezultat svog tog rada - jer bilo je s vaše strane rada i sasvim izvesne revnosti, možda spoljašnje. Ipak, redovnost navika ne može a da ne deluje na pojedinca, ukoliko on istraje dosta dugo u tome.
“Bio je vedar i hladan aprilski dan; na časovnicima je izbijalo trinaest“
Džordž Orvel je pisao antiutopijski roman 1984 u udaljenoj kući na ostrvu Jura u Škotskoj tokom 1947-1948. godine. Blizu smrti i “kreativnih demona“ bio je u grozničavoj trci sa vremenom da bi završio ovaj roman. Knjiga je objavljena 8. juna 1949. godine, šest meseci pre njegove smrti.
Herman Hese - Ko kome nanosi veću i težu nevolju, da li đak učitelju ili obratno?
Učitelju je milije da u svom razredu ima posla sa deset notornih magaraca negoli sa jednim genijem, i kad se bolje pogleda on je u pravu jer njegov zadatak nije da obrazuje ekstravagantne duhove, nego solidne poznavaoce latinskog i računa i da od njih stvori čestite građane.
Pero