Artnit

Ponedeljak, 03 Decembar 2012 21:37

Edvard Munk - Krik Istaknut

Slika Krik pripada seriji slika Friz života, kategoriji pod nazivom Nemir. To je najpoznatija slika norveškog slikara ekspresionizma Edvarda Munka. Postoje četiri verzije ove slike nastale između 1893. i 1910. godine. Razlike između verzija nisu velike. Dve verzije Krika, ulje na platnu i pastel, se nalaze u Muzeju Munk u Oslu, jedno ulje na platnu u Norveškom nacionalnom muzeju, a samo jedan pastel je u privatnoj kolekciji.

U Munkovom mutnom psihološkom raspoloženju treba tražiti ključ njegovog stvaralaštva. Porodična drama koju je preživeo u mladosti, kao i društveni problemi koje je sagledao kroz profesiju svog oca, lekara u Oslu koji je besplatno lečio sirotinju ostavili su dubok trag u njegovoj ličnosti. On je živeo pod stalnim potisnutim osećanjima straha od bolesti i smrti i slikao je bića koja dišu, osećaju i pate. Sva ta snažna osećanja isijavaju iz njegovog remek-dela Krik.

Nastanak slike vezan je za trenutak u životu Edvarda Munka u kojem je čuo snažan krik, a on je imao jak osećaj da je na prekretnici, da ne može više, proganjao ga je i sustizao "teror ludila". Nastanak slike opisao je ovim rečima: "Šetao sam sa prijateljima, sunce je zalazilo, nebo se pretvaralo u krvavo crvenu boju. Odjednom sam se osetio iscrpljenim, zaustavio sam se i oslonio na ogradu: video sam krv i plamene jezičke iznad plavo-crnog fjorda i grada. Moji su prijatelji nastavili hodati, a ja sam ostao, drhteći od nemira, i osećao sam beskrajan krik kako prolazi prirodom".

Na slici Munk na savršen način spaja simbolizam i ekspresionizam. Stvarnost se u njoj odražava subjektivno i iskrivljava slikom. U prvom planu slike je bespolna figura koja gleda direktno u promatrača. U njoj se izražava osećaj straha i teskobe. Ruke je stavila na glavu koja je u obliku lobanje, usta su joj izobličena u potpunom očaju. Perspektiva mosta, na kojem stoji ima osećajnu snagu uvlačenja posmatrača u zbivanja. U pozadini su dve "tinjasto plave" figure nalik na spodobe pod nebom žarko crvene boje.

Slika nosi snažnu ekspresivnost. Talasasti ritam dugih linija kao da raznosi odjek krika u svaki ugao slike i stvara od zemlje i neba jednu veliku zvučnu pozornicu straha. Čak i pejzaž na slici sa zakrvavljenim nebom izbrazdanim talasastim linijama odzvanja odjekom ljudskog krika.

Slika Krik spada u najprepoznatljivija svetska dela u umetnosti. Smatra se da je posle Mona Lize najpoznatija umetnička slika. Ova slika je brzo stekla status ikone u popularnoj kulturi. U popularnoj kulturi je interpretirana bezbroj puta, od Simpsona, preko BBC-ove serije Doctor Who, do filma Vrisak. Vremenom je postala i simbol anksioznosti modernog čoveka i univerzalnog bola. Kao što je Leonardo da Vinči definisao ideal renesansnog mira i samokontrole, Edvard Munk je definisao moderno doba, doba nemira, nesigurnosti i anksioznosti.

Pročitano 11532 puta Poslednji put izmenjeno Sreda, 28 Novembar 2018 12:09

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Paleta Edvard Munk - Krik