Zamija najbolje uspeva na svetlom mestu, ali ne direktno izloženo suncu. Uspeva i u uslovima slabije osvetljenosti, u poluhladovini ili potpunoj hladovini sa malo dnevne svetlosti. Najpogodnije je svetlo mesto, ali blago zasenjeno, kao što je na primer prozor na istočnoj ili zapadnoj strani. Ako je na svetlijem mestu njeni listovi gube svoju tamnozelenu boju, ali to ne smeta razvoju biljke.
Idealna temperatura za zamiju je između 20 i 25 stepeni. Ako se nalazi na toplijem mestu može doći do povećanja stvaranja novih lisnatih izdanaka i treba je povremeno orošavati. Minimalna temperatura koju podnosi je 15 stepeni.
Tokom cele godine zamija može da bude u zatvorenom prostoru. U toku leta može da se iznese napolje i stavi na mesto koje je dobro zaklonjeno od sunca. Tokom leta, biljka iz rizoma izbacuje nove grane, odnosno listove. Po dolasku hladnog vremena treba je uneti u grejanu prostoriju. U zimskom periodu kada je u zatvorenom, znatno će usporiti rast.
Zamija ne sme da se zaliva previše, jer od viška vode njen rizom lako trune i listovi žute. Pri sobnoj temperaturi dovoljno je jedno obilno zalivanje u toku meseca, a leti češće. Višak vode koji izbaci u podmetač treba odmah prosuti, jer rizom može da istruli. Zemlja između zalivanja treba dobro da se prosuši. Ukoliko se ipak pretera sa zalivanjem i listovi počnu da žute moguće je da se oporavi, ako se ne zaliva mesec dana.
Zemlja u koju se sadi zamija treba da bude porozna, i slična onoj za kaktuse i sukulente. Uspeva i u supstratu sa više humusa.
Veličina saksije se ne menja dok zamija ne napuni potpuno staru saksiju rizomima, odnosno stabljikama.
Posebno prihranjivanje nije potrebno za zamiju. Može se prihranjivati jednom nedeljno tokom vegetacije, i to vrlo blagim đubrivom.
Zamija se najlakše razmnožava putem listića, koji se otkinu sa grane i pobodu u vlažnu zemlju. Listić se brzo osuši, a u zemlji se stvara mali rizom iz kojeg izbijaju listovi. Proces traje, čak i po nekoliko meseci, a može se ubrzati prekrivanjem saksije prozirnim najlonom da bi se zadržala vlaga koja podstiče stvaranje rizoma. Može se razmnožavati i deljenjem rizoma, ili odvajanjem stabljika, pri čemu se odvojeni deo malo zasuši da ne bi prilikom zalivanja istrulio i zasadi u saksiju. Razmnožavanje koje se najmanje preporučuje je ožiljavanje grana, jer se lako može desiti da grana u vodi istruli.
Zamija je otrovna. Ako se proguta neki njen deo može doći do trovanja. Zato je treba držati na mestu koje nije dostupno deci i kućnim ljubimcima.
