Karl Gustav Jung razlikuje dva glavna različita stava prema životu, stav introvertnosti i stav ekstrovertnosti, koji su dovoljno vidljivi da bi bili opisani kao tipični. Oba ova suprotna stava su prisutna u ličnosti, ali je obično jedan od njih nadmoćan i svestan. Introvertovan stav orijentiše osobu ka unutrašnjem, subjektivnom svetu, a ekstrovertovan stav orijentiše osobu ka spoljnjem, objektivnom svetu.
Na osnovu posmatranja ponašanja Karl Gustav Jung ljude deli na introvertne (arhetip Apolona) i ekstrovertne (arhetip Dionisa).
Introverzija predstavlja tip izraženog negativnog odnosa subjekta prema objektu. Introvertna osoba oseća i deluje na način koji ukazuje da je subjekt onaj koji motiviše, dok objektu pripada sekundarni značaj. Ona je zatvorena prema socijalnim zbivanjima, ograničava svoj društveni krug i ne čini ono što i drugi čine. Kod nje postoji tendencija da bude introspektivna.
Ekstroverzija predstavlja tip zauzetog stava čiji se interes prvenstveno koncentriše na spoljne objekte i stvarnost, a manje na subjekat. Ekstrovertne osobe su temperamentne i rado se druže sa optimističnim osobama, imaju prijateljske odnose sa ljudima, vole da budu deo grupa, pričaju, ali teško slušaju druge. Ideja da su sami ih zastrašuje.
Karl Gustav Jung je primetio da nijedan čovek nije u potpunosti introvertan ili ekstrovertan, ali svakako se povezuje sa jednim ili drugim stavom. U svima nama, leži nesvesni um - onaj koji nije uvek svestan osećanja i misli, ali ta osećanja i misli mogu ipak uticati na naše živote.
Prema Karlu Gustavu Jungu osnovne psihičke funkcije su mišljenje, osećanje, oset i intuicija. Ove funkcije su definisane introvertnošću ili ekstrovertnošću osobe. On kaže: "Preovlađuje li jedna od tih funkcija habitualno, onda nastaje tip koji odgovara. Otuda ja razlikujem misaon, osećajni, osetni i intuitivan tip. Svaki od ovih tipova može, osim toga, da bude introvertan ili ekstrovertan, već prema svom odnošenju prema objektu na način kako je gore prikazano."
