Lice ima veliku ulogu za formiranje utiska o nekoj osobi. Prema onome što vidimo na njemu, mi, na primer, razvijamo simpatije ili antipatije prema toj osobi, stičemo mišljenje o njenoj inteligenciji, nagađamo o namerama te osobe prema nama, procenjujemo da li smo joj simpatični ili ne. A isto tako i ocenjujemo kojoj društvenoj kategoriji (profesiji, sloju, klasi itd.) pripada, prema kojima obično imamo formirane stereotipe.
Visina čela za mnoge znači prisustvo veće ili manje sposobnosti. Pripadnost osobe određenoj društvenoj kategoriji zaključuje se i prema obliku nosa. Mnogi veruju da tanke usne kod žene pokazuju nezgodan karakter i nedovoljnu seksualnost. Da bi ostavile drukčiji utisak, žene ih proširuju karminom. Stisnute usne ocenjuju se kao izraz ćutljivosti. Nekada su brada i brkovi bili znaci kojima se stvarao određeni utisak. Kratki brkovi, kraći od dužine usta, stvarali su utisak odlučnosti, energičnosti.
Glas takođe stvara impresiju o ličnosti neke osobe. Vrlo visok glas je gotovo svima neprijatan. Ako ga ima muškarac, njemu se pridaju osobine ženskosti. Dubok glas u stanju je da kod mnogih stvori utisak da je osoba koja ga proizvodi staložena i sigurna. Različite utiske stvara i različita melodičnost govora.
Izrazi lica takođe omogućavaju svaranje utiska o čitavoj ličnosti, odnosno o nekoj osobini ličnosti. Pored onih prolaznih (kao kod gneva i smeha), postoje i izrazi koji su relativno stalni, kao što je, na primer, izraz plašljive osobe, osobe koja sanjari, ili osobe koja intenzivno razmišlja itd.
Iz dela Socijalna psihologija
