Euphorbia milli - nega
Sobna biljka Euphorbia milli poznata pod nazivom Božji trn ili još češće pod nazivima Hristov trn ili kruna od trnja je veoma otporna i lako se gaji. Pažljivom negom ova sobna biljka može se veoma lepo razgranati i postati interesantan detalj u enterijeru doma.
Ivo Andrić - Matavuljeva pripovetka
Ova stota godišnjica od rođenja Sime Matavulja bila je povod da sam proveo nekoliko dana u davnoj, ali nezaboravnoj atmosferi đačkih godina. U nedostatku sabranih dela, na mom stolu i oko moje postelje našle su se sveske Matavuljevih pripovedaka, koje su objavljene za njegovog života, a koje sam iskopao iz javnih i privatnih biblioteka. To su tanke i, knjižarski govoreći, neugledne sveske, u izdanju Matice srpske, Braće M. Popovića, Lj. Joksimovića i dr. Njihove naslovne strane govore o davno mrtvom ukusu onoga vremena, a sami naslovi kazuju o tadašnjem književom običaju koji se održavao još dugo posle toga, da se već u naslovu lokalizuje i geografski obeležava radnja pripovedaka (Iz Crne Gore i Primorja, Sa Jadrana, Primorska obličja, S mora i s planine).
Cveće u vazi
Vaza sa svežim cvećem može uneti živost i vedrinu u dom. Rezano cveće, čak i u najjednostavnijoj vazi može da ukrasi sto i doda svečanu notu. Da bi duže ostalo sveže treba mu posvetiti malo vremena i pažnje.
Pol Sezan - Moderna Olimpija
Svoju poznatu sliku Moderna Olimpija Pol Sezan je naslikao 1873. godine. Ovu temu je već obradio 1870. godine inspirisan slikom Olimpija Eduara Manea. Međutim, slika Moderna Olimpija se dosta razlikuje i ukazuje da se Sezanov stil sve više kreće prema impresionizmu. Danas se slika nalazi u muzeju Orsej u Parizu.
Aleksa Šantić - Jesen
Prošla je bura, stišale se strasti,
I ljubav s njima sve je bliže kraju;
Drukčije sada tvoje oči sjaju -
U njima nema ni sile ni vlasti.
Herman Hese - Ljudi su bili dostojni ljubavi i divljenja u svojoj slepoj odanosti, snazi i žilavosti
Rana je bridela dugo. Sidarta je morao da preveze preko reke mnoge putnike koji su vodili sa sobom sina ili kćer, i nijednog od njih nije mogao da gleda, a da mu ne zavidi, a da ne pomisli: "Eto, tolike hiljade imaju tu najdražu sreću, zašto sam ja toga lišen? I opaki ljudi, pa i lopovi i razbojnici imaju decu, vole ih i njihova deca vole njih, samo ja to nemam." Razmišljao je, eto, tako prosto, tako nerazumno, toliko je postao sličan detinjim ljudima.