Danilo Kiš - Sećanje na detinjstvo
Danilo Kiš shvata pisanje kao oblikovanje sopstvenog života kroz sopstvenu literaturu. A taj put, kao, uostalom, i svaki drugi, počinje od detinjstva. U njemu, ili, preciznije, u sećanju na njega, se krije bezbroj slika koje postaju osnov budućeg magičnog, imaginarnog sveta poetske proze Danila Kiša. Danilo Kiš se seća svog detinjstva i kaže:
Predrag i Nenad
Narodna balada Predrag i Nenad se odlikuje izrazitim emocijama i lirskim elementima. Okosnica tragedije je upravo bratski odnos koji je uzvišen, a ljubav dva brata se ne može meriti ni sa jednom drugom ljubavlju. Razvija se poetski izuzetno snažno motiv o bratoubistvu u neznanju.
Tigrica - talasasti papagaj
Tigrica je jedna od najpoznatijih i najpopularnijih papagaja koji se čuvaju kao kućni ljubimci u celom svetu. Tridesetih godina XIX veka doneta je u Evropu i veoma brzo postala omiljen kućni ljubimac. Latinski naziv papagaja tigrice je Melopsittacus undulatus. Zbog izgleda perja, koje podseća na talase ili šare tigra, ova vrsta papagaja je mnogo poznatija pod nazivom talasasti papagaj ili tigrica.
Ežen Delakroa - Portret Frederika Šopena i Žorža Sanda
Muzika poljskog romantičarskog kompozitora Frederika Šopena je inspirisala francuskog slikara Ežena Delakroa, jednog od vodećih predstavnika romantizma u evropskoj umetnosti. Ežen Delakroa je naslikao Portret Frederika Šopena i Žorža Sanda 1838. godine. Posle smrti Ežena Delakroa slika je podeljena na dva dela. Danas se portret Frederika Šopena nalazi u muzeju Luvr u Parizu, a portret Žorža Sanda u muzeju Ordrupgard u Kopenhagenu.
Centralni detalji na stolu
U enterijeru doma dobro postavljen sto daje celokupnom ambijentu prostorije za jelo poseban izgled, ali i doprinosi doživljaju poslužene hrane i pića. Detalji na stolu koji zauzimaju centralni deo mogu da unesu boju, oblik, da stolu daju elegantan izgled i učine ga prijatnim mestom za porodični ručak, večeru ili neki poseban događaj.
Aristotel - Nastanak i razvoj države
Polazeći od postavke da je čovek zoon politikon, društvena životinja, društveno biće, Aristotel smatra da je celokupna čovekova istorija vezana za polis - grad-državu. U polisu vlada prirodna nejednkakost između ljudi, robovlasnika i robova, pa je zadatak države da formuliše šta je dobro a šta nije i da nastoji realizovati tu ideju dobra kako bi se prevazišle postojeće suprotnosti u društvu i obezbedio harmonijski razvoj zajednice.