Margareta je naivna i neiskusna devojka, njeno znanje je skromno, razum neškolovan. U Faustu ona budi snažna osećanja ljubavi koja Mefistofeles nastoji da uguši. Zbog usamljenosti, neiskustva, prezira prema majčinoj strogosti i idealističke naivnosti koja je vodi do pretpostavke da će Faustova ljubav biti trajna i nesebična kao njena, ona se u potpunosti predaje Faustu i postaje njegova žrtva. Nju ljubav uzdiže, ali izoluje u sredini koja žigoše svaki oblik života koji odudara od važećih normi. Na taj način ona se lišava zaštite porodice, crkve i svoje sredine. Kratkotrajna sreća učinila je Margaretu u svojoj sredini teškom prestupnicom. Ona čini za sredinu XVIII veka neoprostiv greh, i između strasti i društvenih normi nastaje neminovno tragičan sukob. Napuštena od Fausta ona završava u zatvoru, koji odbija da napusti i tako sprečava da Faust postane potpuno zavistan od sile Mefistofelesa, a njegov krajnji spas postane moguć.
Margareta biva pogubljena, i dok se zemaljske avanture Fausta nastavljaju, ona sama očišćena od greha napreduje ka postizanju konačnog spasa. Njen konačni ulazak u raj zavisi od pomoći ljubavi, što je za nju bio Faust. Ona ga pozdravlja u raju, gde najviše i najčistije ispunjenje oboje mogu postići samo zajedno. Na kraju njena žrtva biva nagrađena i ona vodi Fausta ka najvišem nivou raja, i uz pomoć svoje ljubavi i sama se diže na najvišu sferu.
