Na Zemlji postoje samo dva prokleta bića kojima nije dozvoljeno da slede taj večiti zov, kojima nije dozvoljeno da budu takvi, tako da rastu, tako da žive i da umru kako im zapoveda duboko urođena sopstvena volja. Samo su čovek i domaća životinja, koju je on pripitomio, osuđene da ne slede glas života i vegetacije, već bilo kakve zakone koje je stvorio čovek i koje uvek iznova, s vremena na vreme, čovek krši i menja. A, ovo je najneobičnije: oni malobrojni koji preziru te bezobzirne zakone da bi sledili sopstvene, prirodne oni su najčešće osuđivani i kamenovani, međutim kasnije su upravo oni poštovani kao heroji i oslobodioci. To isto čovečanstvo koje poslušnost prema bezobzirnim zakonima slavi kao najvišu vrlinu u životu ljudi, to isto čovečanstvo uzima u svoj Panteon upravo one koji su prema svim zahtevima bili prkosni i radije bi napustili život, nego da budu neverni "sopstvenoj volji".
Iz zbirke eseja Samovolja
