Mihail Ljermontov - A ipak živiš - iz radoznalosti: očekuješ nešto novo...
Prelazim u pameti svu svoju prošlost i nehotice sebe pitam: Zašto sam živio? Radi kojeg cilja sam se rodio?... A po svoj prilici, on je postojao i po svoj prilici bilo mi je namijenjeno nešto veliko zato što u duši svojoj osjećam neizmjernu snagu... Ali ja nisam pogodio tu namjenu: zanijeli su me mamci praznih i nezahvalnih strasti; iz njihove vatre izašao sam tvrd i hladan kao željezo, ali sam zauvijek izgubio žar plemenitih težnji - najljepši cvijet života. Koliko li sam puta od tada igrao ulogu sjekire u rukama sudbine! Kao oruđe smrtne kazne padao sam na glave osuđenika često bez mržnje, ali uvijek bez sažaljenja...
Onore de Balzak - Ljubav joj je objašnjavala večnost
U svojoj tridesetoj godini Evgenija nije još znala ni za kakvu sreću u životu. Njeno bledo i žalosno detinjstvo proteklo je kraj majke, čije je prezreno, vređano srce večito patilo. Rastavljajući se radosno sa životom, ova je majka žalila svoju kćer što ima da živi, i ostavila joj je u duši laku grižu savesti i večitu tugu. Prva i jedina ljubav donela je Evgeniji melanholiju. Pošto je nekoliko dana imala pred očima svoga rođaka, ona mu je poklonila svoje srce za vreme poljupca koji je kradom primila i vratila; on je zatim otišao stavljajući između nje i sebe čitav jedan svet. Ova ljubav, koju je njen otac prokleo, gotovo je oterala njenu majku u grob i pričinila joj je samo tugu pomešanu sa slabim nadama.
Rejmond Karver - Šta se desilo sa tom ljubavlju?
“Šta iko od nas stvarno zna o ljubavi?“ rekao je Mel. “Meni se čini da smo tek početnici u ljubavi. Kažemo da volimo jedni druge i to je istina, ne sumnjam u to. Volim Teri, i Teri voli mene, i vi isto volite jedno drugo. Znate o kojoj ljubavi govorim. O čulnoj ljubavi, tom impulsu koji vas vodi ka nekome ko je poseban, kao i o ljubavi prema biću druge osobe, njenoj ili njegovoj suštini, takoreći.
Gi de Mopasan - Kad cijelog života radiš, dođe ti jedan čas kad spaziš da si i nešto drugo mogao učiniti, i tada žališ
Godinama smo teško živjeli, gospodine. Posao je bio slab, i nismo imali novaca za izlete. A zatim smo se odvikli od toga. Druge stvari ti se miješaju u glavi; u trgovini više misliš na blagajnu nego na udvaranje. Malo-pomalo smo starjeli, a da to nismo ni opazili, kao mirni ljudi koji više uopće ne misle na ljubav. Ništa toliko ne želiš kao ono što si opazio da ti nedostaje.
Nikolaj Berđajev - Svaki altruizam je u suštini maskirani utilitarizam, on je religija ljudske dobrobiti
Nije samo utilitarizam nego je i altruizam teorija buržoasko-demokratskog morala, prosečno-kolektivnog morala blagostanja, morala kvantiteta. Buržoaski XIX vek je izmislio altruizam i njime je hteo da zameni hrišćansku ljubav. O altruizmu se govori kada se ohladi i zamre ljubav. Ljubav je stvaranje novog odnosa, odnosa u Duhu. Ljubav organski spaja, kvalitativno ispunjava. Ljubav je izlazak iz "ovoga sveta", iz tegobe, okovanosti i razjedinjenosti sveta, i ona je ulazak u drugi svet, svet slobode i sjedinjenja.
Sigmund Frojd - Ljubav nije sposobna samo za jednu, nego za tri opreke
Slučaj ljubavi i mržnje stječe osobit interes zahvaljujući okolnosti da se protivi uvrštenju u našu shemu nagona. Čovjek ne mora sumnjati u najprisniji odnos između tih dvaju osjećajnih suprotnosti i seksualnog života, ali se mora naravno protiviti tome da ljubav shvati otprilike kao jedan poseban parcijalni nagon seksualnosti u istom smislu kao i neki drugi. U ljubavi bi se radije htjelo vidjeti izraz cjelokupne seksualne težnje, no time ništa ne razjašnjavamo i ne znamo kako treba shvatiti materijalnu opreku te težnje.
Mit o srodnim dušama - mit o androginu
Postoje mnoge teorije o srodnim dušama. Stari Grci su imali mitološko objašnjenje o njihovom nastanku. Njihov mit o srodnim dušama je poznat i kao mit o androginu (od grčke reči andros, što znači muškarac i gyné, što znači žena). U dijalogu Gozba ili Simpozij Platon prikazuje učesnike, istorijske ličnosti dok u veselom terevenčenju govore o ljubavi. Poznati grčki komediograf Aristofan predstavlja mit o srodnim dušama.
Pol Elijar - Moja večita Gala
Koverat: Grand-hotel “Mon Blan“, Pasi (Gornja Savoja)
Pečat: Pasi, Gornja Savoja, 6. marta 1933.
Primalac: Gđa Grendel, Port Ljiga, Kadakes (Herona), Španija
Pečat prispeća: Kadakes (Herona), 9. marta 1933.
Visente Blanko Ibanjes - Ljubav koju si pustio da ode, daleko je, tako je daleko, ma kako je jurili nikad je ne bismo dostigli
- Kad bi ti samo htjela! Kad bi mi dozvolila da odem za tobom, pa i kao sluga.
I uhvati je za ruku, stiskajući je strastveno, uvlačeći prste pod rukav i milujući joj ruku ispod rukava.
- Uzalud! - odgovori ona sa hladnim potsmijehom. - Ti si za mene mrtav. Moje se tijelo ne budi na tvoj dodir, ne osjeća ga.
Anri Pjer Roše - Samo u jednom trenutku voli se sasvim
Džim je otišao na putovanje po jugu s nekim Džekovim sunarodnikom. Mnogo je mislio na to dete i na lik koji Kejt beše nacrtala: razbarušena plava glavica sa ozbiljnim pogledom. Opet je bio sav ustreptao od ljubavi prema Kejt i prema malome, čiji bi prisustvo sve preokrenulo i razrešilo. Ali, kad se vratio, nade za dete više nije bilo.
