Artnit

Kako je lijepo biti zaljubljen, a kako tek zanimljivo, kad se to još i zna. Svakako - to je razlika.

Bjesnim, kad pomislim, kako mi je uspjela umaći; a ipak se tome radujem. Pred mojom dušom nejasno lebdi njena slika, neko polutano biće iz zbilje i ideje... u tome ima čudnovate draži. No sada više nisam nestrpljiv. Do daljnjega mi je dovoljno, da prebiva ovdje u ovom gradu. Sada, kada to znam, mogu željeti,da sredim u sebi njenu sliku. Polako i dugo hoću sve da uživam. Kako da ne budem spokojan? Zar nisam ljubimac bogova, koji su mi pružili rijetku sreću, da se još jednom zaljubim? Nikakva umjetnost, ni studij ne može nam pribaviti taj dar, to je dar neba. No radoznao sam, kako dugo mogu podnositi tu ljubav, predao sam joj se više no prvoj ljubavi.

Naučio sam pre svega da ove male igračke, modne i luksuzne stvarčice, počev od pudera i parfema pa do cipelica za igru, od prstena do kutije za cigarete, od zatvarača na pojasu do ručne torbice, nisu samo trice i obične bezvredne sitnice, niti izumi fabrikanata i srebroljubivih trgovaca, već su, sasvim opravdano, lepo, mnogostruko malo, odnosno veliko, carstvo stvarčica čiji je jedini cilj da posluže ljubavi, da prefine osećanja, da ožive mrtvu okolinu i da je, kao pomoću neke mađije, obdare novim čulima za ljubav. Jer ta torbica nije bila obična torbica, kesica za novac nije bila kesica, cvet nije bio cvet, lepeza nije bila lepeza, već je sve to bio plastični materijal ljubavi, mađije i draži, sve je to bilo glasonoša, krijumčar, oružje i ratnički poklič.

Ja sam pocrveneo kao bulka osećajući da u meni bukti neki unutrašnji oganj. Mora da je Ubertino to opazio, ili je možda primetio kako su mi zažareni obrazi, jer je odmah dodao: “No treba da naučiš kako da razlikuješ plamen natprirodne ljubavi od osećaja da se topiš od čulnog milja. To je i za svece teško.“

- Često ili retko, ljubav je, kad se pojavi, kao munja s neba te nadjača savršeno našu volju, naš razum, ali kod različitih ljudi i ona je različita bila. Jer u ovom pogledu rađaju se ljudi nejednake naravi i osećanja, svejedno kao ptice ili druga stvorenja. Neki su nalik na šumsku perad, na velikog ili malog tetreba, gde mužjak ima celi harem, kao bogati paša; zašto, to mi ne znamo, ali tako je i to leži u njihovoj prirodi; drugi su kao male ptice, koje svake godine odaberu jednog supruga a onda sledi izmena; drugi su opet uljudna soja kao golubovi, zajednički doprinose, a kad jedno ugine, gubi se i drugom volja za životom.

The Art of Loving ili u prevodu na srpski jezik Umeće ljubavi, najpopularnija knjiga poznatog nemačkog filozofa i sociologa Eriha Froma objavljena je 1956. godine. "Je li ljubav umeće? Ako jeste, ona zahteva znanje i trud. Ili je ljubav ugodno osećanje koje se rađa slučajno, nešto što čoveka "obuzme" ako ima sreću?", pita se From. Ljubav objašnjava kao veoma složeno umeće i daje teorijske opise i praktične aplikacije primene ljubavi u najširem smislu te reči.

Ideja o životinji kao junaku koji se žrtvuje je prikazana u mnogim kratkim pričama Oskara Vajlda, koje se često nazivaju bajke, verovatno i zato što je verovao da je čovek dehumanizovan u materijalističkom dobu, a samim tim i da više nije u stanju da ostvari moralna i humana dela. Tema žrtvovanja životinje je i u jednoj od njegovih najboljih kratkih priča Slavuj i ruža, koja je objavljena 1888. godine. Slavuj je tragični heroj, koji žrtvuje svoj život da bi prava ljubav trajala zauvek.

Sen-Žil, 22. avgust 1926.

Rajnere, odgovaraj samo sa "da" na sve što ja hoću - neće otuda proisteći ništa strašno. Ako ti kažem, Rajnere, da sam ja tvoja Rusija, ja ti samo kažem (još jedared) da te volim. Ljubav živi od izuzetaka, izdvajanja, isključivanja. Ona živi od reči i umire od postupaka. Težiti da stvarno budem tvoja Rusija - za to sam isuviše pametna! Obrt reči. Obrt ljubavi.

Jedan od napoznatijih psihologa današnjice Robert Sternberg, tvorac triarhične teorije inteligencije, takođe razvija triangularnu teoriju ljubavi. On smatra da se ljubav sastoji od tri komponente intimnosti, strasti i odanosti, koje mogu da budu zamišljene kao ljubavni trougao sa tri komponente koje formiraju temena.

U godinama pre polne zrelosti, mladalačka moć ljubavi ne obuhvata samo oba pola već sve i svakog, kako čulno tako i duhovno, sve je nadahnuto ljubavnom čari i čudesnom moći preobražaja, što se u kasnije doba povremeno vraća samo kod izabranih i pesnika.

Hajtauer opet sedi kao istočnjački idol između svojih ruku paralelno položenih na naslon stolice. - Idite, Bajrone. Idite. Sada. Odmah. Napustite zauvek ovo mesto, ovo strašno, strašno mesto. Ja vam čitam misli. Reći ćete mi da ste tek sada upoznali šta je ljubav; a ja ću vama reći da ste tek sad saznali šta je nada. To je sve; nada. Predmet nije važan, ni za nadu, pa čak ni za vas. To može imati samo jedan cilj, put kojim ste vi krenuli: greh ili brak.