Slike "plavoga perioda" jesu neka vrsta unutarnjeg poistovećenja sa patnicima i izgnanicima. Stari gitarista, lik sa preizduženim rukama koje se obavijaju oko ose instrumenta, podseća po načinu oblikovanja glave i ruku na ekstatične figure El Greka. Slika je sva natopljena plavom bojom melanholije koja daje auru rezignacije sviraču zanetom svirkom. U stavu i boji sličan mu je Obed slepca. I na njoj izdužena, presamićena figura blago tužnog lica, obavijena prohladnom izmaglicom. Umesto očiju bez pogleda, duge osetljive ruke pipajući otkrivaju oblik zdele i hleba. Da bi dočarao slepilo, slikar je, možda, najdublju svoju izražajnu snagu usredsredio na taj dodir. I kod Glačarke nalazimo isti stav uske presamićene figure, ovde sagledane iz profila, i glačalo pod pritiskom umornih ruku. Čak i naga devojka u limenoj kadi, u Plavoj sobi (na jednoj ranoj slici koja već 1901. nagoveštava "plavi period"), postavljena je u isti "maniristički" stav, u strogi profil i sivoplavo svetlo lišavanja.
"Plavi period" obuhvata nežne slike dece, pronicljivo formulisane, i tanane portrete, alegorije kao što je slika Život, i dela puna saosećanja sa živim bićima. Uticaji Tuluz-Lotreka, Gogena i El Greka još su budni. On ih varira i konačno savlađuje. Plava svetla kojima Pikaso ozaruje siromaštvo zrače uzaludnost i neplodnost usamljenoga života, puna su prećutne i opore optužbe protiv ravnodušnosti i otupelosti sveta.
Mnoge ljudske figure "plavoga" i, sledećeg, "ružičastoga perioda" uzeo je Pikaso iz svoga neposrednog susedstva: od 1903-1912. stanovao je u Parizu na Monmartru, u Ulici Ravinjan br. 13, u velikoj kući koju je Maks Žakob nazvao Bateau - Lavoir i koja je bila utočište umetnika i proletera. Stara zapuštena zgrada sa stepeništem nalik na lavirint i s mračnim hodnicima, ledena zimi, zagušljivo topla leti.
Iz dela Revizija umetnosti
