Na slici Oaza je naslikan mali sto na kojem stoje nerealna stabla drveća u kineskoj perspektivi, obrnutoj perspektivi, a ne sistematizovanoj kao što je evropska renesansna perspektiva. Oblaci se pojavljuju delom ispred i delom iza krošnji drveća, dok je rastojanje između oblaka i zemlje suviše malo. U oblacima je svetlost, a plavetnilo neba na horizontu menja boju, dok se približava tamnom ponoćnom plavetnilu.
Kroz izlaganje Renea Magrita na slici Oaza, percepcija posmatrača postaje intenzivirana, a iskustvo prostora postaje intimnije. Posmatrač se oseća kao da ga okružuje beskonačna tišina kojom zrači slika.
Na slici Oaza Rene Magrit je promenio prostorne razmere i pokazao da je perspektiva relativna. Istovremeno koncept prostora na slici nije podvrgnut akademskoj formuli, a prirodni svet je oslobođen od pravila i običaja potčinjenih shvatanjima savremenog čoveka.
