U Severnoj Americi žalosna grlica je kako ukazuje njeno ime, ponekad povezana sa pojmom prelaska duše iz ovog života u drugi. Tako je njena pojava povezana sa posetom sa "druge strane".
Za Indijance žalosna grlica predstavlja duh i komunikaciju sa duhom. Oni veruju da kada se pojavi žalosna grlica, postoje mogućnosti i poruke za razvoj. Takođe, se smatralo da je ona predznak smrti, ali samo ako se vidi pod izuzetno neobičnim okolnostima. Nekoliko kultova ističe da je to bio čovek koji se čuje, što ukazuje na to da duša mirno prelazi sa zemlje. Drugi su verovali da je žalosna grlica nosila duše na nebo. Neka indijanska plemena veruju da bi njeno gugutanje moglo da izazove padavinu kiše. Zapravo, oni veruju da je samo njen izgled znak kiše.
Ciganski folklor ukazuje da su žalosne grlice glasnici ljubavi i da povezuju srca sa duhovnim svetom.
Žalosne grlice simbolišu mir i sigurnost. Njihov par u literaturi predstavlja sliku predanosti, ljubavi i prijateljstva. Za žalosne grlice se kaže da podstiču lečenje onoga koji napusti svoj emotivni teret. One predstavljaju oproštaj, oslobađanje, mir i konačno napredovanje, a njen poseban žalosni poziv prvenstveno ukazuje na sumornost i tugu.
