Artnit

U savremenom društvu koje se temelji na sve većoj potrošnji i sve više teži materijalnom obilju, kao osnovnom cilju na svakodnevno ponašanje čoveka sve više utiče reklama. Na primeru reklame se mogu sagledati mehanizmi koji od čoveka stvaraju nezasitog potrošača, razvijaju njegovu strast za posedovanjem novog. Potreba za posedovanjem ulazi u sve domene savremenog života.

U vrtovima i dvorištima se često koriste četinari za žive ograde. Četinari različitih formi, boja i oblika su pogodni za međusobno kombinovanje, kao i za kombinovanje sa drugim biljnim vrstama. Ove žive ograde dugo ukrašavaju eksterijer doma, a veoma su skromnih zahteva.

U našim danima sve izgleda bremenito svojom suprotnošću; vidimo da mašine, sa divnom moći da skrate ljudski rad i učine ga plodnijim, dovode radnike do gladovanja i preteranog rada. Ovi novi izvori bogatstva nekom čudnom, kobnom čarolijom pretvaraju se u izvore oskudice.

Onore de Balzak je u romanu Čiča Gorio prikazao likove koji ne mogu da se posmatraju samo kao pozitivni ili negativni. Tako i Votren, na neki način junak mračnog pogleda na svet, u nekim trenucima ima meko srce, pre svega prema Eženu de Rastinjaku, poštenom i ambicioznom mladom studentu prava iz provincije koji u početku želi da se probije u društvu poštenim radom i upornošću.

Jorgovan je trajni listopadni grm koji cveta u proleće. Njegovi mirišljavi cvetovi mogu da budu u raznim bojama, ali najčešće su beli i ljubičasti. Jorgovan je veoma otporna baštenska biljka koja zahteva malo nege i brzo raste.

U drami se sve povezuje i zbiva kao i u stvarnosti. Telo tu igra svoju ulogu kao i duša; i ljudi i događaji koji izgledaju naizmence smešni i strašni, ponekad i strašni i smešni ujedno... Jer ljudi od duha, ma koliko bili veliki, uvek nose u sebi životinju koja parodira njihovu inteligenciju. Time se oni približuju čovečanstvu jer su time oni i dramatični.

Dijalog (od starog grčkog dialogos što znači razgovor) je vođenje pismenog ili usmenog razgovora i protiv razgovora između dve ili više osoba. Bez njega se ljudi mimoilaze i međusobno se ne slušaju.

Suncokret je od davnina smatran simbolom radosti i života, ali i simbolom odanosti i dugovečnosti. Ovaj cvet zrači toplotom i pozitivnom energijom, i svakodnevno okreće svoje cvetove i latice ka Suncu.

Sigmund Frojd se bavio nastankom i značenjem masa. U delu Psihologija mase i analiza ega izložio je svoje poglede na odnos pojedinac - masa. Psihičku aktivnost mase upoređuje sa snom i hipnozom, gde kritički odnos prema realnosti uzmiče pred snagom afektivno nabijenih želja.

Pesma Suncokreti pripada ciklusu Večernje pesme, srpskog pesnika Jovana Dučića. Ova pesma je imaginativno i misaono izvedena iz kosmičke analogije sadržane u imenu biljke iz njenog naslova. U nju je utkana svetlosna simbolika, a njena unutrašnja dramatika počiva na kontrastu svetlosti i mraka.