"Od uzvišenog do smešnog ima samo jedan korak" govorio je Napoleon kad je bio ubeđen da je čovek, i ta munja jedne plamene duše koja se otvorila obasjava istovremeno i umetnost i istoriju; taj samrtnički krik je glavna sadržina drame i života.
Čudnovata stvar! Sve te suprotnosti susreću se u samim pesnicama kao ljudima. Time što razmišljaju o životu, i o njemu stvaraju oštru ironiju, što obasipaju sarkazmom i ruganjem naše slabosti, ti ljudi što nas nateraju na smeh duboko su tužni. Ti Demokriti su isto tako i Herakliti. Bomarše je bio mrgodan, Molijer sumoran, Šekspir melanholik.
Ta grotesknost je jedna od najvećih lepota drame.
Iz predgovora drami Kromvel
