U poemi Putovanje Čajlda Harolda, Džordž Gordon Bajron opisuje mladog plemića zvanog Harold, koji je njegovo drugo ja. Harolda odbacuje sredina, čak i oni koji su mu bili najmiliji. On prezire društvo, izgubio je san o sreći, zasićen je svime, i zato odlazi iz domovine koju je toliko voleo. Njegova jedina uteha je borba sa prirodom, sa olujama i talasima na brodu kojim putuje. Dok mornar žali za domovinom, ženom i decom koji ostaju sada sami, on ne žali ni za čim. Možda ipak samo žali, zato što je postao bezosećajan, bez želja i nekog određenog cilja. On putuje u potrazi za egzotikom, za svetom koji nije izgubio svoj lokalni kolorit, koji još uvek zna da ljubi i mrzi, osvaja i ubija i koga savremena civilizacija nije uspela da pokvari. On luta Portugalijom, Italijom, Grčkom i Albanijom. Njegovo putovanje je simbolično hodočašće tadašnje evropske elite u potrazi za novom, nezamagljenom, autentičnom istinom.
Prva dva pevanja prikazuju Haroldov boravak u Portugaliji i Španiji, na Jonskim ostrvima i u zemlji Skipetara, Albaniji koja je bila, po spisima, njegovo literarno otkriće.
Treće pevanje, koje izlazi 1816. godine opisuje Haroldova putovanja kroz Belgiju, obalama Rajne, i francuskim i švajcarskim Alpima. Tu je i bitka kod Vaterloa.
Četvrto pevanje je u potpunosti posvećeno Italiji. Pesnik govori lično, i u svoje ime.
Čajld Harold je zapravo dvojnik svog autora, Džordža Gordona Bajrona. Kao i drugi Bajronovski junaci, i on je tajanstvena ličnost koja luta po svetu noseći sa sobom neku tešku i kobnu tajnu. Usamljen, ćutljiv i nepristupačan, on donosi nesreću i prokletstvo kako sebi tako i drugima. Ovaj Bajronovski junak je postao jedan od najpopularnijih i najznačajnijih književnih likova u romantizmu, pa čak i posle njega.
