Džejms Vederburn Vebster, blizak prijatelj Bajrona je napisao o nastanku pesme Ona hoda u lepoti: "Otišli smo na zabavu kod ledi Sitvel na Sejmor putu. On je tamo prvi put video svoju rođaku, lepu gospođu Vilmot. Kada smo se vratili u Alban, pričao je malo, ali potražio je čašu brendija, koji je popio naiskap za zdravlje gospođe Vilmot, a zatim otišao da se odmara, i kako sam kasnije čuo bio tužan cele noći. Sutradan je napisao te šarmantne stihove na ovom mestu, Ona hoda..."
U pesmi Ona hoda u lepoti Džordž Gordon Bajron opisuje noć povezanu sa tamom i sa sjajnim zvezdama povezanim sa svetlošću, koju poredi sa ženom. On opisuje ženu koja "ide u svetlu lepote ko noć blaga u zvezdanom sjaju". Ona nosi ove suprotnosti u svojoj lepoti i u njoj se stvara nežno svetlo. To nije svetlo kao danju, jer pesnik to opisuje kao sjajno raskošno svetlo. Svetlo i tamno dolaze zajedno u njenom izgledu, kao i u njenoj tamnoj kosi i na licu koje je ozareno srećnim osmehom večite vedrine. Ove suprotnosti se sastaju u njenoj duši, a na njenom "divnom licu čita ljubav - mirna, nevina i večita".
